Руди Ђулијани ни најмање није бирао речи када је за Фокс њуз коментарисао начин на који је Хилари Клинтон као државна секретарка (2009–2013) примала и слала пословне мејлове укључујући државне тајне искључиво путем приватног мејла. Он понашање некадашње прве даме пред Федералним истражним биром, који је против ње водио истрагу због мејлова, сматра скандалозним. Тако је и она оценила њега, али не сада у жару кампање, већ пре неколико година, и то баш у једном од поменутих мејлова, при чему ће читаоцима у Србији бити занимљиво да је то било у преписци која се тицала управо Србије.
Како се може видети на сајту „Викиликса”, који објављује електронску пошту Хилари Клинтон онако како је Стејт департмент обелодањује, тадашња државна секретарка је вест о томе да Руди Ђулијани намерава да саветује Српску напредну странку прокоментарисала речима: „Ово је нечувено”. Ову оцену је изнела у електронском писму шефици свог кабинета Шерил Милс (20. априла 2012), што је био њен коментар на вест АП (која се такође налазила у мејлу) пред изборе у Србији 2012. да ће бивши републикански градоначелник Њујорка саветовати „српске националисте који су били савезници аутократе Слободана Милошевића ако победе на изборима у главном граду”.
То је само један од око 30.000 мејлова које је тадашња шефица дипломатије понела са собом када је напуштала функцију, а које је на инсистирање републиканаца и невладиних организација вратила министарству. Пред Стејт департментом је још много мејлова које треба да прегледа и објави, а један федерални суд му је наложио да са тим не одуговлачи, већ да преосталу преписку објави пре избора 8. новембра. У међувремену, њени већ објављени мејлови доступни су на „Викиликсу”, а међу њима и прослеђени мејл тадашње амбасадорке САД у Београду Мери Ворлик (јул 2011) која је писала Стејт департменту да има „изванредне вести” односно новост да је ухваћен осумњичени за ратне злочине Горан Хаџић. Амбасадорка обавештава Вашингтон да је Мики Ракић (близак сарадник тадашњег председника Србије Бориса Тадића) управо позвао амбасаду да јави да је Хаџић лишен слободе и да ће бити на путу за Хаг кроз четири или пет дана, док ће амбасада и даље бити у контакту са „Микијем и БИА да бисмо добили додатне детаље што пре”.
Међу мејловима који се тичу Србије је и онај који је Хилари Клинтон послала (30. јул 2011) Филипу Гордону, свом помоћнику за Европу и Евроазију, обавештавајући га о томе шта су „Тадићеви захтеви”. Клинтонова наводи да српски председник тражи од Американаца да кажу „Кфору да буде неутралан и да не прети Србији као што је био случај јуче према његовој високој делегацији”, као и да је Тадић „озлојеђен” понашањем америчког амбасадора у Приштини због „подстрекивања Косова на унилатералну акцију”, при чему Тадић тражи да амбасадор са тим престане, док ће он „пробати да смири ситуацију”.
Међу писмима које је Хилари Клинтон примала о Србији јесу и вести о томе да су у Београду одржани протести против хомосексуалаца, да се српски Отпор доводи у везу са револуционарима у Египту током „арапског пролећа” и да је одржана извесна регионална конференција на којој српска делегација није напустила салу због учешћа косовске делегације. Пажњу привлачи и мејл (22. 9. 2011) који показује дипломатске игре око захтева Палестине да буде примљена у УН 2011, када је БиХ била нестална чланица СБ УН. Џејк Саливан, близак сарадник Хилари Клинтон, тада у Стејт департменту, сада у кампањи, проследио је својој шефици писмо у којем је привремена амбасадорка САД у УН јављала о томе да Палестинци врше притисак на Тадића да он наговори српског члана председништва БиХ да подржи палестински захтев. Како је писала Розмери Дикарло, „Палестинци се ослањају на Тадића” да утиче на српског члана Председништва БиХ да гласа за Палестину у УН. „Он (српски члан председништва) је засад против. Како нема консензуса, Босна ће бити суздржана у СБ УН. Како се чини, Палестинци поручују Тадићу да ће један број арапских земаља признати Косово ако Србија и босански Срби не подрже (њихов захтев).”
Када се наредне године у Генералној скупштини УН гласало о пријему Палестине као земље посматрача, Србија је гласала „за”, док је БиХ била уздржана. Извор: Политика
