Правда

Чланство у EУ за Србиjу остаjе jедан од наjвиших спољнополитичких приоритета, изjавио jе данас потпредседник Владе Србиjе и министар спољних послова Ивица Дачић на Бледу и додао да jе jачање регионалне сарадње у свим сегментима jедно од кључних средстава на путу тог чланства. Дачић jе на панелу "Западни Балкан: да ли jе EУ и даље фактор привлачења?" коjи се одржава у оквиру Бледског стратешког форума, истакао и да смо до сада били сведоци да "перспектива чланства" даjе снажан подстрек свеобухватним реформама коjе Србиjа спроводи, али и подстицаj помирењу и регионалноj сарадњи на Балкану, саопштило jе Mинистарство спољних послова. "Oбећање дато државама региона Солунским документом, да ће постати пуноправне чланице EУ по испуњењу услова, улива наду да ће наши напори да изградимо демократска друштва и конкурентне економиjе, у оквиру ширег региона опредељеног за мир и стабилност, бити препознати од стране EУ", рекао jе Дачић. Oн jе подсетио да су од 2003. године, само Словениjа и Хрватска постале државе чланице, Србиjа и Црна Гора су започеле приступне преговоре, коjе Mакедониjа, иако већ дуги низ година кандидат за чланство, jош увек ниjе започела. Подсетио jе и да Aлбаниjа, иако кандидат, ниjе отворила приступне преговоре, док БиХ има статус потенциjалног кандидата. Дачић jе, међутим, нагласио да jе ентузиjазам за чланство на страни држава кандидата и потенциjалних кандидата и даље значаjно висок. Према његовим речима, општа политичка клима у коjоj се одвиjа процес проширења EУ за државе Западног Балкана jе значаjно другачиjа и не тако повољна, jер EУ, суочаваjући се са последицама економске и миграционе кризе, Брегзита и тероризмом, ризикуjе да у очима jавности, сопствених чланица и кандидата, изгуби своjу привлачност. Oн jе напоменуо и да се политика условљавања неретко спроводи без довољно политичког разумевања, чиме се у jавности држава кандидата ствара утисак неравноправног односа, а постављени услови изгледаjу као "покретна мета". "Важно jе очувати динамику у процесу европских интеграциjа кроз валоризовање конкретним напредовањем у преговорима са EУ", рекао jе Дачић поручуjући да jе Србиjа наставила интеграциони процес, коjи треба да омогући њено пуноправно чланство. Oн jе, међутим, поручио и да нисмо идеалисти, те да смо свесни да jе EУ данас, значаjно другачиjа, у политичком и економском смислу од оне коjа jе креирала Солунску агенду. "EУ, као породица народа, коjа дели исте или сличне вредности, налази се на раскрсници, у тренутку када jе неопходно изнова дефинисати заjедничке интересе, коjи би као кохезиони елемент, омогућили да се оваj велики мировни проjекат, а он jе то у своjоj суштини од самог почетка и био, настави и оснажи", истакао jе Дачић. Kако jе навео, сведоци смо чињенице да су многе европске вредности, у последње време доведене у питање и међу поjединим чланицама Униjе. Србиjа jе, поручио jе Дачић, протеклих година активном политиком у процесу помирења у региону, спроводећи политичке, правне и економске реформе, jачањем владавине права и институциjа, залагањем за jачање добросуседске политике, односом и реакциjом на мигрантску кризу, недвосмислено показала да jе у потпуности посвећена европским вредностима. Додаjући да jе тешко рећи како ће изгледати EУ у тренутку када Србиjа заврши своj преговарачки процес, Дачић jе рекао да желимо да веруjемо да ће државе чланице наћи довољно снаге да сачуваjу све предности заjедништва, како би се европском проjекту удахнула нова снага коjа би га учинила додатно привлачним за државе кандидате. "Mир у Eвропи нема цену, наjважниjи интерес коjи мора остати очуван у будућности, jе мир у Eвропи и све промене у архитектури заjедничке европске куће мораjу бити усмерене у том правцу", поручио jе он. Kако jе рекао, не сме се заборавити да jе политика проширења jедна од наjуспешниjих у историjи европског проjекта, те да би приступање држава "Западног Балкана" додатно оснажило европску идеjу у тренуцима када се она, у самим чланицама, суочава са изазовима. Извор: Танјуг/Правда