Србија би у мају следеће године могла да добије новог председника. Иако је Томислав Николић спреман да "носи крст" и други пут буде председник, како је прошле године рекао, ове се чини да ће све зависити од тога да ли ће СНС стати иза њега или напредњаци имају другог кеца у рукаву.
Док они ћуте, демократска опозиција гласно прави планове да се уједини, овога пута око заједничког кандидата за председника. Тај неко би, према мишљењу лидера ДС-а Бојана Пајтића, требало да буде нестраначка личност.
“Ако буде један страначки кандидат из било које странке, онда имамо ситуацију која је компликована и где не можемо да постигнемо консензус. Важно је да се постигне консензус и мислим да неко ко уопште није део ниједне од политичких странака може да постигне највћи резултат”, уверен је Пајтић.
Председник Нове странке Зоран Живковић не крије да би на месту шефа државе волео да види заштитника грађана. “А то што је режим нервозан, да не кажем бесан на помињање идеје да он буде кандидат опозиције за председника, мислим да је то разлог више да се ради ка томе да се цела демократска опозиција обједини око једног кандидата и ја мислим да је Саша Јанковић добар кандидат”, поручује Живковић.
Председник СДС-а и некадашњи шеф државе Борис Тадић каже да не треба упште “лицитирати с именом” кандидата јер управо то, како каже, хоће Александар Вучић, Ивица Дачић и владајућа структура.
Тог неког би потом медији блиски власти "растргли", верује Тадић. Зато сам не упада у замку када одговара на питање хоће ли и он у трку за председника.
“Наравно власт би желела да ја кажем да ја хоћу да будем кандидат, а ја нећу то да кажем. Хоћу да их узнемиравам том чињеницом”, каже Тадић.
Либерано демократска партија става је да су председнички избори 2017. године прилика да се започне дијалог о модалитетима заједничког наступа опозиције у будућности. Чедомир Јовановић истиче да такав дијалог мора бити искрен, користан за друштво и дугорочно одржив.
“Нисам срећан због тога што такви разговори у прошлости, попут оних са Демократском странком 2012. и 2013. године, али и уочи претходних парламентарних избора, нису уродили плодом због неспремности да се превазиђу лични интереси и сујете којих је препуна наша политичка сцена. Због тога сваки наредни потез грађанске демократске опозиције мора бити усмерен на враћању смисла политици и лишен међусобних ратова и неспоразума”, поручио је недавно Јовановић.
Ко год да предложи једног кандидата опозиције, а који има интегритет и кредибилитет у друштву - имаће и подршку покрета Доста је било.
“Премијер већ припрема целу групу својих 'лажних' кандидата чији је једини циљ да развуку гласове и покушају да у првом кругу спрече да најбољи кандидат уђе у други круг. Због тога јесте потребан један заједнички кандидат опозиције, да бисмо осигурали улазак у други круг и отворили пут за победу пристојне Србије на изборима”, поручују из покрета Саше Радуловића.
И док се именима увелико лицитира, једно је сигурно - Бошко Обрадовић, лдер покрета Двери верује да следећи председник треба да буде неко млађи, јер је Србија, тврди, зрела за смену политичких генерација.
“Ја сам предводник једне нове генерације српских политичара, иза себе немам афере, нисам био на власти, и то је рекао бих кључна новост и предност коју уносим у ову председничку кампању”, наводи Обрадовић.
Радикали кандидују супротно. Човека који је у политици од своје 17. године, а иза себе има стаж на власти, у опозицији, али и онај хашки - Војислава Шешеља, увереног да побеђује на председничким изборима.
Извор: Н1
