Према незваничним сазнањима Немање Стјепановића из Фонда за хуманитарно право, досад су припремљене оптужнице против осморице оптужених. И док Рада Трајковић, председница НВО Европски покрет Срба, очекује да специјални суд открије најстравичније злочине који су такозвани борци ОВК чинили над Србима, председник Скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун је опрезнији и каже да тек треба да се види да ли ће овај суд примењивати највише међународне стандарде. Он упозорава да то, ако буде повлашћених који ће избећи правди, као што је било у Хагу, неће бити то.
„Ако буде повлашћених који ће избећи правди, ситуација сличних оним у Хашком трибуналу, наравно да неће бити највиших међународних стандарда, сем ако неко сматра да је оно што је рађено у Хагу највиши стандард”, рекао је Дрецун.
Он сматра да је тужилачки тим доста озбиљно радио на прикупљању доказа протеклих месеци, а колико ће оптужница бити подигнуто, зависиће превасходно од резултата њиховог рада и од тога да ли ће бити политичких притисака.
Немања Стјепановић каже да се информације о оптужницама не износе у јавност из безбедносних разлога и да ће највећи изазов за тужиоце специјалног суда бити заштита сведока. На то је упозорио и специјални известилац Савета Европе Дик Марти. Потврда тога је чињеница да је један од потенцијалних сведока, некадашњи припадник ОВК Бедри Цури, у априлу пронађен мртав код Глоговца.
„С овим проблемима се сусретао и Хашки трибунал и, ако овај суд буде желео да има успеха у раду, не би смео да понови те грешке. Овај суд мора да створи услове у којима ће се сведоци осећати безбедно”, рекао је Стјепановић.
Политички аналитичар Фатмир Шехоли каже да су заштићени сведоци са својим породицама одавно пребачени у земље западне Европе и Америке, одакле ће долазити у суд у Хагу, где ће бити одржавана суђења поводом злочина над Србима. У косовским медијима су као могући оптуженици најчешће помињани Кадри Весели, председник парламента и косовски председник Хашим Тачи, за које је Дејвид Швендиман рекао да их функције које имају на Косову не штите од кривичног гоњења. Председник Косова Тачи је више пута позвао своје саборце да се предају суду, али је избегао да каже да ли би то и он учинио.
„Људи који су се поменули у извештају Дика Мартија су били и данас су људи који су изузетно на високим функцијама. Велики политички земљотрес свакако очекује Косово”, додао је Шехоли.
Косовска влада је најавила да ће свака особа која буде оптужена за злочине пред специјалним судом добити правну и финансијску заштиту и новчану помоћ за породице. Медији у Приштини очекују да ће овај суд имати мандат до 2025. године. Из косовског министарства правде саопштили су да је Косово свој правни део, што се тиче формирања овог суда, завршило. Усвојен је Закон о специјалном суду и споразум са владом Холандије о седишту специјалног суда.
Рада Трајковић очекује да ће се после судских пресуда у другачијем светлу гледати на независност Косова и Метохије.
„Суђење за злочине над Србима је од велике важности и због тога што ће сведочити Албанци, које је много теже мотивисати, сачувати и заштитити зато што хоће да говоре о злочинима над Србима, посебно када је реч о трговини органима”, нагласила је Трајковићева.
Најстрожа казна коју специјални суд може изрећи осуђеном лицу јесте казна доживотног затвора. Затворска казна се издржава у једној од држава које изразе спремност да прихвате осуђена лица, а о томе одлучује председник суда.
Извор: Политика
