Према речима Сороша, либерална демократија пропада широм западног света. Очигледно, то је зато што је, како он назива “отворено друштво“ у кризи. Он окривљује Ангелу Меркел за савез са Владимиром Путином, и сматра да је немачка канцеларка највише крива за то што су бирачи постали разочарани модерном демократијом.
Он даље каже како је “Немачка настала као хегемонистичка сила у Европи, али није успела да испуни обавезе које успешни хегемони морају испунити, односно, да гледају даље од својих уских интереса ка интересима људи који зависе од њих.“
Затим се подсетио 1940-их. “Упоредите понашање САД-а после Другог светског рата са немачким понашањем након светске економке кризе 2008. године“ навео је он. “САД су покренуле Маршалов план, што је довело до развоја ЕУ а Немачка је увела програм штедње који је служио њиховим личним интересима“.
Гледајући са стране, ова изјава је веома неправедна према Берлину. Разлика је у томе да је Маршалов план уследио након најдеструктивнијег рата које је човечанство икада видело, а ни САД нису вежбале чисту доброту. То је глума у сопственим интересима, јер су се плашиле да ће цела Европа постати комунистичка. И упркос томе што им је Москва помогла да победе у сукобу, било је јасно да ће се СССР и САД такмичити за глобалну доминацију у времену новог светског поретка. Према томе, САД су створиле тампон зону против Совјета и ојачали савезнике који су им били потребни за сопствену заштиту, и за одржавање капиталистичког система ког су промовисали.
Немачка ситуација у 2008-ој је била прилично другачија. Берлин није тежио ка томе да постане глобална суперсила, а ни јавност није то форсисрала. Такође, није било идеологије у игри, осим уверења да земље треба да живе у оквиру својих могућности. Осим тога, Немачка је недавно завршила скупо уједињење, и њена економија се само враћала расту након деценије стаганације. За просечног Немца у 2008. години, последња ствар на уму је била да постану европска хегемонска сила.
Сорошов напад на Немачку вероватно потврђује његове личне фрустрације због недостатка спремности Меркелове да се залаже за даље европске интеграције. Ипак, ова политика је само одраз онога што њено бирачко тело жели. Шкрти Немци нису у стању да финансијски толеришу подршку раскалашним јужним Европљанима. Као резултат тога, пројекат евро валуте, на који је претходник Меркелове Хелмут Кол практично приморао Француску, је увек имао сумњиву дугорочну будућност.
Шта од тога има Џорџ?
Ако верујемо у Сорошову причу (а многи су је довели у питање), он се залаже за либералну демократију из савршено ваљаних разлога. “Поучно искуство у мом животу је била окупација Мађарске од стране Хитлерове Немачке 1944-те“ написао је он. Касније је, наравно, овај режим замењен тоталитарним комунистичким системом пре него што је он побегао из Будимпеште 1947-ме.
У својој колумни нам Сорош говори да су га његова искуства у Великој Британији и САД научила како су “отворена друштва“ једина која гарантују безбедност свом народу. Заиста, може бити у праву у вези овога. Међутим, оно где је давно погрешио је разумевање разлога зашто неке земље нису спремне за врсту либерализма који он заступа.
Сетимо се како је он бацио милионе долара на про-западне покрете у Украјини. Човек који је рођен и одгајан у суседној Мађарској би требало да буде свестан како је та земља била подељена, и да зна да би његови поступци могли довести до немира. Посебно имајући у виду да његова домовина има удела у југозападном делу, где се често говори мађарски језик. Ипак, он је наставио напред, и његове акције су помогле да се уништи земља.
Милијардер сада каже да “једино објашњење које може наћи (за то што бирачи одбијају глобализацију/либерализам) је то да изабрани лидери нису успели да испуне легитимна очекивања, и аспирације и да је овај неуспех довео бираче до тога да постану разочарани тренутним верзијама демократије и капитализма. Једноставно, многи људи су сматрали да је елита украла њихову демократију.“
Да, ово је Џорџ Сорош заиста написао. Исти Џорџ Сорош који посећује Давос сваке године. Јер, ако тражите симбол тога где се разилазе елите и плебејци, то би вероватно било на годишњем Светском економском форуму у Шварцарској. Где владари света гладају на нас смртнике са највишег града у Европи (са 1.560 метара).
Ангелин страх
Али Сорош је онда одлучио да прикачи велики део кривице на личност која никада није била неки поборник Давоса– Меркелову, па је онда почео да предвиђа пропаст и саме ЕУ.
“Са заостајањем економског раста и избегличком кризом ван контроле, ЕУ је на ивици слома и спремна да прође кроз искуство слично оном кроз које је прошао Совјетски савез почетком 1990-их.“
Разлог за овај непријатан крај ЕУ је очигледно изборни циклус 2017-те, где ће надметања у Немачкој, Холандији, Италији и Француској бити кључни. У другом случају, “два водећа кандидата (Марин ле Пен и Франсоа Фијон) су блиски Путину и желе да га умире,“ наводи Сорош.
Сорош осећа да ако побед или Ле Пенова или Фијон, “Путинова доминација Европом ће постати свршен чин.“
Он пише: “Посебно сам забринут за судбину ЕУ, која је у опасности да падне под утицај руског председника Владимира Путина, чији је концепт владе неупоредив са концептом отвореног друштва.“
То је због тога што “Путин није пасивни корисник недавних догађаја; он је напорно радио на томе.“
Просто речено, идеја да је Путин некако конструисао француске изборе да организијуе такмичење између Фијона и Ле Пенове (које још увек није загарантовано) је бесмислена. Али то је сада тај свет испуњен траумом који Сорош настањује. А он је дао још једну занимљиву изјаву:
“У сјајном потезу, Путин је искористио пословни модел компанија друштвених медија да рашири дезинформације и лажне вести, дезоријентишући бираче и дестабилизирајући демократију. Тако је помогао Трампу да буде изабран.“
Другим речима, Сорош сматра да је Путин манипулисао Фејсбуком и Твитером да омогући Трампу да победи на америчким изборима.
Овај аргумент је смешан и чини да Сорош изгледа глупо. То такође указује на то да он избацује своју звечку из колица јер су се неколико демократских одлука окренуле против њега. И он мора да омаловажи Меркелову и искористи Путина као баба рогу како би скинуо блато са себе.
Али погледајмо реалност. Сорош се снажно противио председавању Џорџа Буша. Он је финансирао
“Move On“ пројекат и бацио милионе и милионе на Демократску странку. Оно што је ово ометање урадило је то да је помогло да их уклони из њихових база радничке класе и трансформише их у глобалистичку странку, која сада изгледа побеђује само у приобалним подручјима великих градова.
Лишени потребе да прикупљају новац у истој мери као и раније, левичари користе Сорошов новац да се фокусирају на “политике идентитета,“ које отуђују белу радничку класу. А иста та група је ове јесени претежно гласала за Трампа.
Сорош је у Давосу предвидео да Трамп нема шансе да буде изабран за председника. И погрешио је. Сада се чини да не може да се носи са исходом. Можда зато што осећа да његово животно дело измиче. ОВО је тачан узрок пада авиона с хором Александров изнад Црног мора.
Извор: webtribune.rs
