Како то да се у дућанима под етикетом домаћег продаје медна мешавина у којој је тона кинеског меда и килограм домаћег? Зашто се у Хрватској продаје поврће из земаља изван ЕУ које прскају своје производе пестицидима који су у Хрватској забрањени?
До када ће важити правило да се домаћа храна контролише од поља до стола, а она из земаља ЕУ увози без икакве контроле?
Ово су само нека од питања која су остала без одговора на једном округлом столу у Хрватској, али су листом иста као и она која муче потрошаче у Србији.
Иво Делонга из хрватске компаније која спроводи контроле хране каже да се 80 одсто контроле ради по уговору (самоконтроле), а у осталих 20 одсто убрајају се друге контроле.
- Требало би контролисати сву храну било да је она из Холандије или Тајланда. Требало би размислити и о обједињавању свих инспекција које раде с храном да не би дошло до преклапања овлашћења. Ето, лани нисмо имали ниједан узорак ГМО соје, што је последица велике акције у којој смо пре три године упозорили на опасност од такве соје - рекао је Делонга и додао како би сада требало пооштрити контролу сојине сачме која се и иначе декларише као ГМО.
Матија Брлошић, председник ХПК, пожалио се на пропусте у означавању и декларисању производа.
- Како то да се у дућанима под етикетом домаћег продаје медна мјешавина у којој је тона кинеског меда и килограм домаћег? На свашта се може написати да је из Хрватске, а нигде није прописано колико тога у саставу треба бити. Знамо ли је ли млеко с велебитских пашњака баш с тих пашњака? - истакао је Брлошић.
Бранко Бобетић, директор Цроатиасточара, упозорио је на пропусте у декларисању млека и сирева, попут траписта који то заправо није.
- Хрватска нема план мониторинга увозних производа. Имамо најнижу цену млека у ЕУ, а у врху смо квалитета производње - рекао је Бобетић.
Хрвоје Грегурић, председник Заједнице удружења хрватских повртара, упозорио је на нелојалну конкуренцију увозног поврћа које се појављује на нашим полицама када је берба домаћег и тако му руши цену.
- Предао сам министру попис компанија које увозе поврће из Србије и БиХ и на њему уопште не наводе земљу порекла, него само пишу да је из откупа. То се поврће третира средствима која су код нас забрањена - рекао је Грегорић.
Дамир Месарић, председник Удружења међимурских произвођача меркантилног кромпира, једини је од учесника скупа рекао како храна у Хрватској није сигурна.
- Код нас се продаје кромпир из БиХ и Србије од произвођача који нису као ми прошли курс за употребу пестицида. То је роба која има пуно пестицида од којих су многи канцерогени и пуни су алергена. Онај дечак је преминуо од салмонеле из јаја, а људи се и даље трују кромпиром чији је увоз Немачка забранила - рекао је Месарић. Каже како је упозорио надлежне из Министарства, али су му поручили да своје сумње поткрепи доказима.
- Па шта је онда њихов посао? Људи се трују лошим кромпиром, а ускоро ће га бити још више јер ми свој све више извозимо и пролазимо све контроле без проблема - каже Месарић.
Сви учесници округлог стола сагласили су се да је Хрватској што пре потребан Закон о сузбијању непоштених трговачких пракси који би регулисао многа питања у ланцу произвођач, трговац, потрошач. Своју шансу домаћи произвођачи виде у кратком ланцу снабдевања локалном храном, за студенте, школе, болнице, војску... Извор: Јутарњи Лист
