?Ако се пита Драган Шутановац, Јанковић би могао да победи чак и Александра Вучића као противкандидата у другом кругу. „Нико није веровао ни да ће Борис Тадић победити 2004. године”, образложио је лидер Демократске странке јуче за Н1. Али, по Ђорђу Вукадиновићу, Јеремић већ сада једини од свих представника демократске опозиције има двоцифрени рејтинг.
Истини за вољу, Јанковић се јесте кандидовао пре Јеремића и добио подршку ДС-а, али му се на терет ставља мањак политичког искуства и то што се није повукао с функције заштитника грађана. Тако је и Шутановац јуче изразио став да би омбудсман требало да поднесе оставку и пре расписивања избора, како би што пре кренуо у кампању. С друге стране, Јеремић је прекјуче, обзнањујући кандидатуру, представио нешто конкретнији програм чије контуре (војна неутралност, сарадња и са ЕУ, и с Русијом, и с Кином) подсећају на четири стуба из времена кад је био шеф дипломатије и на спољну политику актуелне власти.
Поредећи стартне позиције двојице кандидата, Бојан Клачар из Цесида оцењује да су после Јеремићеве кандидатуре обојица доспели „у егал”. Он очекује да кампање обојице претендената на Андрићев венац буду битно различите.
„Јанковић има тај лимит да није поднео оставку на место омбудсмана и зато све време мора да држи неку врсту баланса између функције коју обавља и најављене кандидатуре. Очекујем да ће стога поднети оставку на место омбудсмана и у кампањи заиграти на причу да је он независни кандидат грађана, али и на коришћење страначке инфраструктуре и ресурса ДС-а”, истиче Клачар.
Јеремић ће пак, оцењује он, имати прилично програмски утемељену и јасно профилисану, политичку кампању, вероватно с конкретним решењима, великим искуством и међународним контактима.
„Сходно томе, иако још није добио подршку ниједне странке, он ће потенцирати оно што немају други кандидати, а то је једна озбиљна политичка биографија за наше прилике”, каже Клачар.
За политиколога Цвијетина Миливојевића, директора Агенције „Прагма”, Јеремић је теоретски у предности јер има критичну дозу препознатљивости због тога што је у континуитету, кроз цео мандат министра спољних послова и претходну функцију саветника председника, био на политичкој сцени.
„Па и за време паузе од 2012. кад није био на унутрашњој политичкој сцени, био је видљив кроз функције у УН. Такође, он има веће политичко искуство, али и одређени ореол жртве, јер је искључен из ДС-а. На другој страни, у очима опозиционих гласача, предност Саше Јанковића је то што је у недостатку добрих опозиционих лидера континуирано препознат као алтернатива власти. Али, његови ресурси су јако ограничени, он нема политички програм. Јанковић такође има препознатљивост у Београду или већим градовима, али бирач из неких руралнијих подручја, ако је и чуо за њега, вероватно не разуме чиме се он то бави”, закључује Миливојевић.
Ипак, Клачар очекује да ће се између Јанковића и Јеремића водити „занимљива предизборна динамика” у којој ће обојица морати да раде на својим предностима, а да при том не улазе у директне сукобе.
На својеврсни пакт о ненападању, позвала је и Весна Пешић. У тексту за „Пешчаник”, она је оценила да би присталице грађанске опозиције у првом кругу требало да гласају према свом политичком опредељењу, а да у другом кругу здружено подрже оног ко од њих двојице прође.
Извор: Политика
