Професор Миљко Ристић, кардиохирург Клиничког центра Србије и главни координатор за трансплантацију органа при Министарстви здравља објашњава да пливање за Богојављење представља један тест издржљивост људског организма који могу да поднесу само потпуно здраве особе.
– Два или три пута сам био на Златибору, где је још хладније, да прегледам пливаче. Било је оних који се пријављују за то као да је то свакодневни догађај. Морао сам неколико њих да вратим јер нису били физички спремни за пливање, које је предвиђено само за особе које су потпуно здраве и у доброј кондицији, док за за остале то може да буде веома ризично и да се заврши најгоре – објашњава проф. др Ристић.
Према његовим речима свако од потенцијалних учесника би требало да уради комплетан кардиолошки преглед.
– Сваки учесник треба да уради ЕКГ, да му се измере притисак и пулс, ураде лабораторијске анализе. Тек на основу стварно озбиљног кардиолошког прегледа може да се изда дозвола да та особа плива за крст. Није довољно само питати улесника да ли се добро осећа и да ли може да плива. Зелено светло да особа може да учествује на том зимском догађају мора да буде поткрепљена озбиљним кардиолошким прегледом – напомиње проф. др Ристић и додаје да при скоку у ледену воду може доћи до престанка рада срца:
– Скок сигурно може бити фаталан. Лети смо често сведоци вести да је пливач премину након скока у воду. То се дешава када прегрејано тело скочи у хладну воду, а сада је ризик већи јер долази до екстремног расхлађивања организма. С обзиром на све то пливање ма минус 20 није препоручљиво за особе које нису физички припремљене као рецимо спортисти који су навикли на промене.
Професор физичког васпитања у Десетој београдској гимназији Жељко Максић, дугогодишњи шеф спасилачке службе на отвореним водама каже за наш портал да углавном за Часни крст пливају исте особе, које су утрениране. Напомиње и да се пливачи припремају преко целе зиме за овај догађај, као и да пролазе неопходне прегледе.
– Пливачи се припремају током целе зиме и навикавају на воду тако што повремено улазе у реку да би се адаптирали. И тог дана када се плива они пре почетак такмичења привикавају организам тако што се с времена на време поквасе и улазе у воду. Пливачи имају и лекарске прегледе како би се испроверавало да ли су здрави, да којим случајем немају неке проблеме. Друго, увек су за пливање за крст ангажоване и спасилачке службе и рониоци, који прате догашај, тако да не може да се догоди ништа лоше а и не памтим да се икада догодило – каже проф. Максић.
Он додаје да осим што за крст пливају најспособнији и здрави, углавном пливају увек исте особе:
– Да би се неко пријавио за пливање за Часни крст мора да тренира и да вежба.
На питање колико је добро да деца пливају на неколико степени испод нуле, Максић објашњава да је то обично само симболичан улазак у воду, када се деца само бућну и одмах излазе из реке.
Пливање за Богојављенски крст и ове године биће организовано широм земље – на Ади Циганлији, у Земуну, код куле Небојша, у Пироту, Бабушници, Димитровграду, Белој Паланци, Сврљигу, Куршумлији…а први пут и на Власинском језеру у Сурдулици.
Извор: Телеграф
