Правда

Авокатска комора Београда (АКБ) поново је јуче одбила да упише Владимира Вукчевића, бившег тужиоца за ратне злочине, у именик адвоката, сазнаје „Политика”. Расправа о упису Вукчевића у адвокатски именик била је једна од тачака јучерашњег састанка Управног одбора АКБ, а како сазнајемо, негативна одлука по захтеву некадашњег тужиоца за ратне злочине да пређе у редове адвоката донета је већином гласова уз образложење да он није достојан да се бави адвокатуром. Према незваничним информацијама, од укупно 12 чланова УО АКБ за упис Вукчевића у адвокатски именик гласао је само један члан, док је 11 било против тога. Став већине чланова Управног одбора АКБ је да је бивши тужилац за ратне злочине недостојан да се бави адвокатуром јер по њиховој оцени није обављао професионално своју тужилачку функцију. Незванично, највише му је замерено што је дозвољавао да се Наташа Кандић, бивша директорка Фонда за хуманитарно право, меша у поступке које је водило Тужилаштво за ратне злочине. На ову одлуку, Вукчевић има право жалбе Адвокатској комори Србије. Ово је други пут да АКБ одбија да уведе у своју евиденцију пријаву Владимира Вукчевића за упис у именик адвоката. Први пут је оваква одлука донета у септембру прошле године уз образложење да „није доставио комплетну документацију”. Недуго после ове одлуке, из АКБ је саопштено да ће стручна служба ове коморе затражити од владине Канцеларије за Косово и Метохију, Скупштинског одбора за КиМ и Документационо информационог центра „Веритас” мишљење о раду некадашњег тужиоца за ратне злочине, а потом поново одлучивати о његовом захтеву да буде уписан у именик адвоката. На седници Управног одбора АКБ одржаној у септембру прошле године, чланови овог тела су истовремено са одлуком да Вукчевића не приме у адвокатуру, одлучили да се за мишљење да ли је бивши тужилац за ратне злочине достојан за бављење адвокатским послом, обрате и институцијама за које су сматрали релевантним да то процене. Како сазнајемо, од ове идеје се касније одустало. Владимир Вукчевић је први тужилац за ратне злочине. Ову функцију је обављао од 2003. до 2015. године, када је пензионисан. Иако има 67 година, Вукчевићу године нису препрека да буде уписан у именик адвоката јер Закон о адвокатури не прописује старосну границу за бављење овом професијом. Процедура за пријем у адвокатску професију је таква да кандидат најпре подноси своју пријаву са пратећом документацијом, а онда Управни одбор Адвокатске коморе заседа и одлучује о свакој пријави – да ли ће је уврстити у евиденцију кандидата, како би чланови коморе могли да се изјасне шта мисле о стручности и достојности будућег колеге. Они који се не слажу са уписом кандидата, могу да поднесу образложени приговор. Иако ситуације нису исте, може се рећи да ово није први пут да адвокатура одбија да прими у своје редове бивше високе функционере из правосуђа. Бављење адвокатуром није допуштено Снежани Маловић, бившој министарки правде, и Нати Месаровић, бившој председници Високог савета судства и Врховног касационог суда. Адвокатска комора Београда и Адвокатска комора Србије су прошле године донеле одлуку да се одбије њихов упис у именик адвоката. Извор: Политика