Продајом војне имовине, проглашене непотребном за систем одбране, држава је током протекле деценије у новцу, становима и другим непокретностима приходовала 180 милиона евра, знатно мање од очекиваног. Скроман учинак продаје вишкова, слабо интересовање на тржишту, али и високи трошкови, основни су разлози због којих је Министарство одбране крајем прошле године основало радну групу са задатком да још једном претресе списак непотребне имовине. Овај тим економиста Министарства одбране после анализе направиће списак "отписаних" објеката без купца, који ће бити враћени Републичкој дирекцији за имовину. - Примећено је да због превисоке цене, лошег стања или неатрактивне локације, поједини објекти из "Мастер плана" вишка војне имовине готово уопште немају прођу на тржишту - објашњавају у Министарстрву одбране. - Корисник ових непокретности, иако су без перспективе, и даље је Војска Србије, која је дужна да колико-толико брине о њима. Предложићемо да објекти за које нема интересовања буду враћени власнику, како би се спречило њихово даље пропадање. Овим потезом Министарство одбране уштедело би вишемилионске износе које сваке године троши на елементарно одржавање и обезбеђење ових објеката. Овако сакупљен новац биће преусмерен у реновирање перспективних касарни и објеката који би могли да буду боље искоришћени. Радна група Министарства одбране анализираће стање и вредност око 400 војних објеката широм Србије. Део ових добара изазива интересовање локалних самоуправа, мада је већи део неатрактиван за комерцијализацију. Укупан вишак армијске имовине првобитно је процењен на око милијарду евра. После деценије пропадања, јасно је и да је њена вредност данас неупоредиво мања. Уз касарне, на списку вишка војних добара налазе се и домови војске, пословне зграде, клубови, спортско-туристички комплекси, па чак и аеродроми. На овој листи је и "Лисичји јарак" надомак Београда, као и аеродроми у Ковину, Смедеревској Паланци, Зрењанину, Трстенику, Сјеници, Бојнику и Лесковцу, као и делови аеродрома у Нишу, Панчеву, Сомбору. Поједине писте, попут ковинске или зрењанинске, због свог географског положаја, могле би да добију веома значајно место у ваздушном саобраћају. Има, међутим, и супротних примера. Упркос бројним проблемима, на некада војном земљишту у Суботици никла је индустријска зона, у некадашњој касарни на Вождовцу стамбено насеље, а у Земуну - поштански дистрибутивни центар.

"Степа" најбољи посао

Вероватно најуспелији посао везан за продају вишка војне имовине је изградња насеља Степа Степановић у Београду, на месту некадашње касарне. Са Грађевинском дирекцијом Србије Министарство се начелно договорило да по истом сценарију буде уступљена и касарна "Алекса Дундић" у Земуну, која је процењена на око 11 милиона евра. Као локација на којој би ускоро могло да никне стамбено насеље помиње се и касарна "Јакуб Кубуровић", која је такође проглашена непотребном. Извор: Новости