Пише: Вилијем Енгдал
Ово прекрајање мапа, било је део стратегије Сједињених држава, зарад њиховог копненог војног присуства и контроле свих већих налазишта нафте и природног гаса на Блиском истоку. Сврха је била да се тако контролишу економија Кине, Европске уније и омогући непосредно уцењивање тих земаља.
Како је Хенри Кисинџер написао седамдесетих прошлог века: 'Ко контролише нафту – контролише народе или групе народа.'
Док је био потпредседник 1999. године, Дик Чејни је одржао занимљиво предавање на Институту за нафту у Лондону. На том предавању, истакао је виђење колико ће нафте бити потребно свету у наредних двадесет година, колики ће бити пад производње на старим пољима и колико нових ће морати да се открије. Тамо је рекао: "Постоји једно место, са највећим резервама нафте у свету, али је под контролом блискоисточних држава – Кувајта, УАЕ, Саудијске Арабије, Ирака и Ирана. Проблем је у томе што су резерве нафте под контролом влада ових земаља.' Другим речима, рекао је да ми, Сједињене државе, морамо овим државама да одузмемо контролу над том нафтом и предамо је у руке приватним фирмама као што су Бритиш петролеум, Шел и друге.
Када је Дик Чејни постао потрпедседник, у време председниковања Буша Млађег, његов први задатак био је управљање Радном групом за енергетику. Под његовом контролом, група је детаљно проучавала мапе од пре инвазије Ирана.
Дакле, идеја је се контролише нафта и, с обзиром да у ЕУ расте значај природног гаса, да се контролише и гас.
И о томе се, у ствари, ради, када је у питању пројекат Великог Блиског истока. План је прекрајање мапа, стварање уједињеног Курдистана, који би Вашингтону био геополитички стожер за контролу околних земаља и дестабилизацију Турске, Ирана, Ирака и Сирије, која игра кључну улогу у читавом пројекту.
Извор: Катехон
