За сада је та реакција начелна и реторичка – али с напоменом да Европска унија не сме да остане само на томе.
Одбор за спољну политику Европског парламента изразио је у уторак забринутост због појачане напетости и ратоборних тонова у региону западног Балкана, бавећи се у расправи примарно односима Србије и Косова. Ипак, споменута су и друга релативна жаришта: Црна Гора, Република Српска у Босни и Херцеговини, Македонија, као и релација Србија-Хрватска.
Расправа је, иначе, одржана на дан за који је у Бриселу био заказан наставак сусрета представника Косова и Србије. Један од проблема новијег датума на који је указано, био је и већ чувени политички осликан воз са пруге Београд-Косовска Митровица који је изазвао доста немира.
У расправи су споменути и прослава неуставног Дана РС у БиХ, изборни ексцеси у Црној Гори, па и недавна милитантна реторика Томислава Николића, председника Србије, усмерена према Хрватској. Спољнополитички одбор није донео закључак о конкретним мерама за којима ће посегнути да се тензије ублаже – али је ДW зато о томе разговарао са двојицом бољих познавалаца ситуације.
Питање је, дакле, шта се може очекивати у наставку међунационалних огледа у том делу Европе, и шта би могло и морало да се предузме да спорења не прерасту у оружане сукобе? Јозо Радош, хрватски члан Европског парламента и члан поменутог одбора, сматра да ће Брисел морати што пре да ојача своје активно и стално политичко присуство на Косову, уместо испуњавања бирократске форме, која очигледно не може на прави начин да реши спор.
Неконтролисана ескалација?
“Европска унија није више довољно фокусирана на западни Балкан, што значи – на своје непосредно суседство у коме забрињавајуће кува. А прети се акцијама попут поделе Косова и Македоније, или отцепљења Републике Српске, при чему би требало имати на уму да ништа од тога не може да буде изведено без ратног сукоба“, упозорава Радош. Наш саговорник, међутим, верује да у скорије време неће доћи до такве ескалације: “Верујем у то, јер се зна да ниједна од потенцијалних страна у неком од тих ратова, данас није оружано спремна за ратовање. Иако, не бих се сасвим ослањао нити на рационалне процене. Такви сукоби често избију неконтролисано, сасвим ирационално.“
“Србија је на овај или онај начин укључена у сваку од тих појединачних затегнутих релација“, каже Радош. “И то је доста логично – највећа је и свакако да има најразвијеније везе у ширем простору. Али она је због свог утицаја и најодговорнија у овој причи.“ Хрватски посланик у Европском парламенту осврнуо се затим и на своју земљу, критички приметивши да би Хрватска требало да има бољи одговор на проблематично понашање својих екстремних учесника у политичком пољу, оних који доприносе напетостима у региону. Али, он истиче да је важна разлика бар то што Хрватска данас нема изразитих екстремиста на власти.
Антагонизовање јавности
“Хрватска није у центру процеса о којима је било речи, али је њима ипак донекле захваћена. Она зато мора да пази на даљи развој ситуације и да се залаже да се њено друштво, као и односи са суседима, окрену ка садашњости и будућности. Надајмо се да неће бити злоупотребе говора о прошлости због прикривања нечије неспособности да се реше други актуелни проблеми – економски, имиграциони, еколошки, итд“, закључак је Јозе Радоша.
Загребачки спољнополитички аналитичар Томислав Јакић, такође процењује да у садашњој ситуацији нема много могућности за отворене ратне сукобе, мада не искључује шансе за евентуалне мање оружане инциденте, па би о свему томе и Европска унија морала више да поведе рачуна.
“Такво стање ће да траје све док на власти у државама региона имамо екипе које не показују вољу да нормализују односе, већ склоност да живе од антагонизирања јавности између своје и суседних држава. Чињеница је да међу тим властима има разлике у количини споменуте воље и да се ипак не понашају сви једнако хушкачки“, каже Јакић. С друге стране, он свима налази заједничку бољку, додајући да је основа проблема то што власти ни у једној земљи југоисточно-европске регије, нису првенствено оријентисане позитивно, и карактер ничијег улога у политици није доминантно одређен “за нешто“, већ је у својој суштини “против нечега и неког“. Према мишљењу Томислава Јакића, то “нешто“ је, по правилу – народ из суседне државе. Извор: Дојче веле
