Правда

Ђукановић у интервјуу датом "Јутарњем листу" говори о покушају терористичког напада, политичком стању Црне Горе, утицају Русије, Србије, стабилности Балкана и властитим плановима након повлачења из извршне власти. Преносимо делове тог интервјуа.

Да ли се у Црној Гори 16. октобра прошле године догодио покушај државног удара? – Ако гледамо строго правно, специјални тужилац то је дело квалифициковао као стварање криминалне организације с намером тероризма у покушају. Политички гледано, то је био покушај преузимања власти противно демократској вољи црногорских грађана. Циљ те операције био је да се промени стратешки курс којим се Црна Гора кретала последњих двадесет година. Дакле, то је био последњи покушај да се осујети улазак Црне Горе у НАТО, а верујем и њена европска интеграција. Јесу ли тачне информације да је крајњи циљ било и ваше убиство? – Не бих рекао да је то био крајњи циљ, већ само средство остварења циља о којем сам говорио – дестабилизације и промене стратешког усмерења државе. Дакле, мета није био Мило Ђукановић као особа, већ као легитимни премијер и заговорник политике евроатлантских интеграција. Осим тога, верујем да је циљ био послати и поруку на још две адресе. Које? – Прва је порука била упућена регији – односно државама које су попут Црне Горе у различитим фазама процеса интеграције у западне структуре – а порука је да ниједна од њих такве одлуке не може доносити искључиво темељем властитих националних интереса. Друга порука била је адресирана на НАТО савез и Европску унију, и то да се у будућности неће моћи ширити на подручју Балкана без сагласности треће стране – Русије. Када сте први пут добили информације о тој акцији и јесте ли били свесни да вам је живот у опасности? – Неколико дана уочи избора наше су сигурносне агенције дошле до сазнања да се припрема један такав сценарио за сам изборни дан. Према нашим тадашњим информацијама, цела акција требало је да почене након затварања изборних места. Томе смо приступили врло озбилјно, јер су се те информације поклапале с тадашњим активностима опозиције. Опозициони челници су позивали грађане да се одмах у изборној вечери окупе испред парламента како би – цитирам – ‘или прославили победу или спречили крађу победе’. Јасно вам је да је таква атмосфера веома запалјива и зато смо схватили да морамо бити опрезни. Но, морам рећи да о злокобности целог плана нисам знао док те информације специјално тужителјство није саопштило и целој јавности. Како сте се осећали кад сте добили информације да је постојао план вашег убиства? – То сасвим сигурно никоме не може бити угодно сазнање, иако је олакшавајућа околност кад за то сазнате у тренутку кад је такав план већ осујећен. С друге стране, мислим да је моја реакција била делом условлјена и чињеницом да је то био крај вероватно најперсонализованије кампање у историји Црне Горе, где је опозиција дословно наступала под изборним слоганом ‘ми или он’. Дакле, опозиција је цели свој политички програм свела на противлјење мени, односно бираче покушавала уверити како је највећи проблем Црне Горе – Мило Ђукановић. Нјеговим нестанком опозициони би се програм остварио. Нејасне реакције стигле су из Србије. Премијер Вучић прво је информације о покушају пуча у Црној Гори коментарисао с врло приметном дозом сарказма, да би касније признао како су оне ипак веродостојне. Откуд та промена? - Коректно сте интерпретирали позицију мог доскорашњег колеге. На сам дан избора и следећи дан у његовим је изјавама уистину било скепсе око веродостојности информација које су објављивали црногорски званичници. Мислим да је био и суздржан због чињенице да је већ из првог саопштења специјалног тужиоца било јасно да су већина ухапшених - који је требало да буду непосредни извршитељи - држављани Србије. Ускоро након тога, очигледно након што је премијер Вучић добио детаљније информације од сигурносних агенција Србије, уследила је промена става, па чак и својеврсно извињење Црној Гори због сумњи у истинитост целе приче. Ипак, оно што је још и важније, захваљујући сарадњи с истражним органима Србије коју је координирао сам Вучић, успели смо реконструирати цели мозаик и прикупити важне доказе за судски процес. Многи ипак сумњају да је таква операција могла бити припремана на подручју Србије без знања тамошњих државних структура... - Несумњиво је да је територија Србије злоупотребљена као платформа за припрему тог терористичког акта. Они који су то радили очито су сматрали како је Београд довољно близу, али и довољно далеко од Црне Горе да би могли сигурније припремати оно што се требало догодити 16. октобра увече. Јасно је да државни органи Србије не само да нису у томе учествовали, већ очито нису посветили нити довољну пажње једној акцији која се очито припремала месецима, и то од групе људи међу чијим члановима је врло вероватно било и људи блиских систему. Утолико, мислим да је откриће о постојању такве операције било врло озбиљно упозорење и за саму Србију. Верујете ли да је таква операција могла бити проведена без одобрења руског државног врха? - О томе можемо само спекулисати. Чињеница је да је службена Москва на ове догађаје у Црној Гори реаговала двојако и - по мени - неконзистентно. Прва реакција је она којом су разни званичници руске државе и владајуће странке директно слали поруке Црној Гори да нипошто не улази у НАТО јер ће такав корак неминовно значити дестабилизацију земље. Како се процес уласка ближио крају, тако су и те поруке биле све јаче, да би на крају резултирале отвореном и врло издашном подршком овдашњој опозицији уочи парламентарних избора. Опозицији која је антинатовска, антиевропска и суштински антицрногорска - ради се о истим људима који су на референдуму о независности земље жестоко лобирали против обнове независности. Москва је те људе активно подупирала с циљем да они, кад дођу на власт, зауставе процесе придруживања Црне Горе НАТО-у, а касније и Европској унији. Друга реакција из Москве је стигла након што је на дан избора обзнањено да је осујећен терористички план за насилну интервенцију у овдашњи демократски процес. Њоме је утврђено да Русија с тим нема везе. С обзиром на то да су се најаве дестабилизације Црне Горе и подршке антинатовској и антиевропској опозицији потпуно подудариле с опозицијском субверзијом изборног процеса, која је требало да буде увертира у преузимање власти путем тероризма, реакције из Москве сматрам неуверљивим.