Пише: Емил Влајки
Наш народ каже: „Бесплатног сира има једино у мишоловци“. Отворено говорећи, недавно је јавност била шокирана када је Додик отишао у Тужилаштво БиХ да даје изјаву поводом референдума, иако је до тада више пута, преко ТВ екрана јавно изјављивао да неће ни на који начин доћи у федерално Сарајево, јер се не осјећа безбједним!
Узгред речено, водити судску истрагу поводом одржаног референдума је тешка бесмислица, противна сваком поимању људских права и демокрације. Многи су то одмах повезали са његовим тражењем визе за САД, а поводом Трампове инаугурације за предсједника САД. По њима, Додик је направио дил са постојећом америчком администрацијом по систему: „Ти дођи у Тужилаштво, а ми ћемо ти, за узврат, дати визу“.
Претпоставимо, на тренутак, да је све то точно. За Додика ништа необично. Он је на политичкој тактици, па и ове врсте успијевао да, до сада, политички преживи. Народ се на то навикао, али Амери нису. Додик је за њих нетко кога се треба радикално ријешити. До сада им то није полазило за руком јер је Додик био вјештији од њих.
Додикова рачуница је јасна. Отићи ће у Тужилаштво, тренутно се понизити, али ће зато доспјети у Америку, сликати се с Трампом и тако остварити нови политички капитал за слиједеће изборе! Поврх свега, након сликања с Трампом, садашња не-трамповска администрација му неће ништа смјети урадити! Лијепо замишљено!
Ова рачуница је, међутим, много комплициранија. Ако Трамп и промијени досадашњу политику САД на свјетском нивоу, чему се Срби здушно надају, то ће ићи врло споро. Поготово ће ићи споро промјена америчке политике на Балкану. Тешко је замислити да ће Америка дозволити да јој Србија измакне из руку и пређе у руску утјецајну зону, а то је управо оно што се, изгледа, догађа. Република Српска је у пакету са Србијом, па је у том смислу „додиковштина“ неприхватљива.
По америчким рачуницама, Додик је у више наврата изневјерио САД, а то оне не праштају, иако се, наизглед, може стећи другачији утисак.
Ако се, према томе, одобри Додику виза за САД, онда је јасно, да је дил с Додиком направљен. Али, познавајући досадашње поступке америчке администрације, ови амерички уступци (безбједан Додиков боравак у федералном Сарајеву, одобрена виза) снажно личе на „навлакушу“ која се, када Додику опрезност попусти, лако може завршити његовим хапшењем.
Наравно, ово све Додик вјеројатно има у виду, али је његов проблем у томе што је често понесен властитим политичким успјесима, па му се опрезност видно смањи. Све у свему, за њега би назив могао бити и „Додик лављег срца“. Нажалост, ипак није довољно лавље да би урадио једину исправну ствар, да преко своје већине у Народној Скупштини Републике Српске прогласи ту исту конфедеративним дијелом Босне и Херцеговине. Јер вријеме за Републику Српску снажно истиче, пошто је бошњакизација БиХ скоро већ завршена.
Боже правде!
