То су подаци из извештаја Државне ревизије о управљању минералним сировинама у којем се указује на ниске надокнаде које плаћају концесионари на изворима нафте и гаса.
- Државна канцеларија за ревизију сматра да је накнада за добијене количине угљоводоника која износи десет одсто тржишне вредности добијених угљоводоника и надаље прениска с обзиром на значајне количине нафте и гаса које се експлоатишу у Хрватској и да се ради о необновљивом извору енергије - пише у извештају ревизији, у делу који се односи на концесионирање нафте и гаса.
Ту се, за поређење, наводи да се у Грчкој и Словенији концесионарима наплаћује и до 20 одсто придобијене вредности извађене нафте и гаса, а у Албанији порез на зараду од придобијених сировина иде и до 50 одсто.
У Хрватској нема посебног пореза на профит од концесије, већ компаније плаћају годишњи порез на добит од 20 одсто, али из укупног пословања, а не из прихода од експлоатације нафте и гаса као у Мађарској и другим земљама.
Будући да накнада износи десет одсто вредности извађених количина, испада да су концесионари имали приход од бушотина 4,7 милијарди куна годишње. Када би држава, на пример, увела обавезу плац́ања од 20 одсто, колико тај намет износи у Грчкој и Словенији, могла би годишње рачунати на приход од близу милијарду куна. Уместо досадашњих пола милијарде. И то без додатног опорезивања на зараду од извађених сировина коју остварују концесионари.
Сада је на снази пропис према коме држава присваја педесет одсто од уплаћених накнада за концесије на копну, а остало деле жупаније, градови и општине. Од милијарду и 400 милиона куна трогодишњих прихода од концесија на нафту и гас, само 470 милиона били су прихода на изворима нафте, остало су платили концесионари гасних налазишта.
Највећи део прихода од концесија отпада на накнаду од придобијених сировина, а мањи део на фиксне надокнаде на одобрену површину за истраживање и експлоатацију (400 куна по километру квадратном), као и накнаду за административне трошкове. Извор: Слободна Далмација
