Правда

Пише: Биљана Митриновић Дан после инаугурације новог америчког председника, „Њујорк тајмс” је написао да је било само питање дана када ће администрација Доналда Трампа заратити са медијима! Као да смо сви заборавили да је републикански кандидат целу предизборну трку истрчао упркос свим тим медијима и да су он, са једне, и они, са друге стране, водили озбиљан рат на политички живот или смрт. Његов, дакако. А онда је текст настављен реченицом да су се медији нашли у шоку. Шта је изазвало стање шока у бранши у којој вероватно не постоји ништа што већ није виђено? Згодно се „наместио” нови секретар за медије Беле куће када је у прошлу суботу приликом првог обраћања новинарима рекао да је Трампова инаугурација била „најпосећенија у историји”. То је заиста било веома неискусно! Чим се упустите у квалификације да је нешто „нај”, откако је света и века, сами сте на себе ставили мету у коју сви који се досете нечег старијег, већег и бољег – могу да пуцају. У случају Шона Спајсера, то није било тешко. Зачас су једна поред друге постављене фотографије са инаугурације садашњег и бившег председника Барака Обаме из 2009. године. Иако се Трамп заклео да је у једном тренутку полагања заклетве бацио поглед на плато и видео да је он био преплављен његовим присталицама до последње стопе, фотографије су показале веће рупе него што је Трамп хтео да призна. Наша истина А онда је грудву бацила Трампова саветница Келијан Конвеј, која је, у покушају да одбрани секретара који је први пут стао пред новинаре у Белој кући, рекла да је он само изнео „алтернативне чињенице”. Запрепаштени новинар Ен-Би-Си-ја је инсистирао на томе да „алтернативне чињенице” нису чињенице, него су једноставно лажи. Од тог тренутка синтагма „алтернативна чињеница” окупирала је главне и најутицајније медије, преплавила социјалне мреже и напросто прегазила „лажне вести”, које је естаблишмент протекле године везивао за идеолошке противнике, страначке ривале и све оне који су на било који начин требало да буду декласирани. Осим тога, синтагма је и много јаснија од термина „постистина”, који је свој легитимитет крајем прошле године изборио у Оксфордском речнику. Да подсетим, објашњење тог термина гласи: постистина се односи на околности у којима објективне чињенице имају мањи утицај на обликовање јавног мњења него емоције и реакције у друштву или лични и појединачни ставови. Колико брзо се одвијају процеси у свету, види се и по језику. Овај термин је за непуна два месеца еволуирао и настала је нова језичка одредница: „алтернативна чињеница”. Настао је веома елегантан оксиморон за нешто што у англосаксонској политици постоји барем неколико деценија. Дакле, нова реч за стари манир који се многим државама и народима умешао у историјски ток. Ратови у бившим југословенским републикама, разна „пролећа”, Гадафи, Садам, Сирија.... Препознаћете барем једну „алтернативну чињеницу” која је изазвала рат. Царево ново одело У току је само покушај корпоративних медија да ново језичко обележје вежу за новог америчког председника и да објасне да таква замена теза до сада „у историји” није виђена. „Вашингтон пост” је написао да „ако постоји иједан видео снимак који медијима описује нову стварност, и нову истину, онда је то снимак Трампове саветнице која говори о алтернативним чињеницама”. Да ли је баш тако? Међу бројним бившим званичницима који су се огласили у америчким и британским медијима гладним лаког поентирања, одмах се у недељу појавио Ари Флајшер, бивши секретар за штампу у време председника Џорџа Буша и инвазије на Ирак, који је рекао да је Спајсерова изјава типично спиновање на конференцијама за медије. Новинар, скандализован очигледном лажју коју је представник за штампу испалио (историја несналажења америчких портпарола је већ постала легендарна), није упитао Флајшера на основу којих чињеница је његов шеф и 43. амерички председник покренуо инвазију на Ирак. И како је он то образложио јавности. Упс, погрешили смо Сутра се управо навршава десет година и месец дана откако је вешањем, после трогодишњег заробљеништва, погубљен Садам Хусеин. Тог дана Буш је већ знао да инвазија на Ирак, у којој је до тада страдало 30.000 америчких војника, није Вашингтону обезбедила жељени циљ. „Чека нас много тешких избора и нових жртви. Ипак безбедност и сигурност америчког народа захтева да не посустанемо у осигуравању околности да млада ирачка демократија настави да напредује”, рекао је тада Буш. Ирак је после интервенције запао у међуверске сукобе и настао је хаос који је допринео јачању Исламске државе. У лето прошле године, после седам година рада, хиљаде докумената и непријатних сведочења и суочавања, објављен је извештај комисије лорда Џона Чилкота који је показао да Велика Британија није морала да уђе у рат у Ираку, јер докази због којих је покренут нису били чврсти нити проверени. Тадашњи премијер Тони Блер, који је уз помоћ „алтернативних чињеница” одлучио да се придружи америчкој интервенцији, извинио се због одлуке базиране на лажним доказима о масовном уништењу, које је Ирак наводно поседовао, и рекао да је само покушао да „уради праву ствар”. Извор: Политика