Изјаву новог министра одбране САД Џејма Матиса да би пре смањења броја америчких војника на Косову "косовске снаге" морале добити мандат да формирају војску, многи су видели као доказ да ће Албанци имати савезнике и у новој америчкој администрацији. Непуна три месеца пошто су у Приштини са жалошћу дочекали пораз Хилари Клинтон и победу Доналда Трампа на америчким председничким изборима, сада славе прву поруку која стиже од нових званичника САД. Ако се има у виду да је недавно и француски суд поступио политички и пустио Рамуша Харадинаја да се брани са слободе по оптужници из Србије, може се поново говорити о јаком утицају албанског лобија широм света, а поготово у САД. Уз Беџета Пацолија, албанског милионера који се највише заложио за Харадинајеву слободу, битну улогу на светском политичком небу игра и америчко крило албанских лобиста. Реч је, најпре, о њујоршком бизнисмену Херију Бајрактарију који се још 2007. године јавно и отворено хвалио да је својим новцем и утицајем лобирао за признавање Косова. У последње време, бизнисмен који је милионско богатство стекао трговином некретнинама на Источној обали САД, бавио се питањима демаркације Косова са "суседима" и Заједницом српских општина, односно одлагањем њеног формирања, пишу албански медији. Други битан играч у САД је свакако и некадашњи челник партије "Самоопредељење" Фљорин Краснићи. Краснићи, који је до богатства дошао тргујући оружјем у САД, снажно је подржавао борбу за независност Косова, а након неког времена вратио се у домовину и окушао срећу у политици. Постао је власник "Косова Стил Гроуп", некадашње Заставине фабрике ауто-делова. Др Невен Цветићанин са Института за друштвене студије објашњава због чега Албанци са Косова имају такав утицај у Америци. - Албански лобисти су финансијски моћни још од деведесетих година, када су започели пројекат независног Косова. Што је најбитније, прагматични су, па се лако прилагоде како демократској, тако и републиканској администрацији, односно како Клинтоновом и Обамином, тако и Трамповом кабинету - истиче Цветићанин и додаје да албански лобисти неће жалити новца ни сада. Како каже, Србија још има шансу да искористи "историјски моменат у свету који се догађа једном у 100 година". - Трамповој администрацији је тренутно примаран однос са великим силама као што су Русија и Кина, односно криза на Блиском истоку, док ће се према Балкану владати у зависности пре свега од овдашњих државних руководства и лобистичких група, тако да још има простора за Србију, Републику Српску и Црну Гору да се позиционирају. У наредних шест месеци ће се знати ко је остварио какав утицај у Америци, а Албанци су врло ажурни. Ако жели да се бави озбиљним лобирањем у САД, Србија би требало да издвоји више од милион долара годишње, али то би јој се на крају исплатило - каже Цветићанин. Политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић недавно је нагласио да албански лоби у САД функционише на два нивоа. - Један чине албанске заједнице, а други америчке дипломате. У овом другом постоји неколико група које се баве лобирањем у корист Албанаца. Једна од најзначајнијих фигура у тим групама је бивши конгресмен Џозеф - Џо Диогарди, као и његов колега Елиот Енгл. Они су лобирали и према Хашком трибуналу, преносили инструкције како би требало да судије гледају на одређена суђења, утицали да поједини окривљени добију лакше или теже казне - објашњава Кесић. Лобирање није везано искључиво за новац, већ и за интерес, сматра Кесић. - Знамо каква је била америчка политика у последњих 20 година. Они су одредили једног кривца за ратове на Балкану и сада им је потребно да се та верзија изнова потврђује у пресудама и политици. Имају сопствени интерес да оперу прошлост - наглашава Кесић.

Албански аналитичари: Нема промена

Приштински аналитичар Аљбинот Маљоку уверен је да се политика САД према Косову неће много мењати. - Подршка из САД, а посебно администрације под председником Доналдом Трампом је добродошла. Међутим, оружане снаге Косова су превасходно интерес Косова. Суштински се неће променити политика САД под Трампом, али неће бити ни иста. То ће се осетити свуда, па и на Балкану, али неће бити толиких промена као, на пример, према земљама Блиског истока - истиче Маљоку.

Извор: Блиц