Правда

Пише: Александар Павић Од УНХЦР-а и Међународне организације за миграције, до министара спољних послова Немачке и Француске, који су пожурили да Трампа подуче о његовим (звучи ли ово познато?) „међународним обавезама“, као и о западним „заједничким вредностима“, укључујући ону о „љубљењу ближњег свог“, па до генералног секретара Норвешког савета за избеглице Јана Егеланда, који је прорекао да ће Трампова мера учинити велику земљу коју води „малом и злом“. Канадски премијер Трудо је брже-боље твитовао да су сви који беже од прогона, терора и рата добродошли у Канаду, што је шкотска премијерка убрзо ретвитовала. Негодовали су и званичници Финске, Луксембурга, Норвешке, Данске. (С друге стране, као што се могло претпоставити, подршка овој мери је дошла од Герта Вилдерса, Марин Ле Пен, Лиге за Север.) Имајмо на уму – све ове реакције – и друге сличне, долазе на рачун једне привремене мере, коју је једна суверена држава донела како би се њеним владиним агенцијама дало време да направе строжи систем провере људи који прелазе њене границе. Ова мини-лавина се надовезала на реакције на нешто ранију Трампову одлуку да испуни (још једно) предизборно обећање о дизању зида на граници са Мексиком. Међу занимљивијим је била она од градоначелника Берлина, Михаела Милера, који је упутио јавни апел: „Господине председниче, не подижите овај зид“, уз аргумент да су Берлинери више од било кога другог упознати са „болом проузрокованим када је читав један континент био подељен бодљикавом жицом и зидовима“. Лепе речи, нема шта, од градоначелника главног града земље најодговорније за успостављање граница између бивших југословенских република и избијање крвавог грађанског рата. Још да се слично дирљив начин обратио јавности поводом највећег светског концлогора на отвореном – Косова и Метохије – и Срба који тамо живе као у резерватима, без икакве слободе кретања, његове речи би можда деловале бар мало уверљивије. Да не говоримо о томе да се ради о потпуно различитим принципима – Берлински зид је подигнут да би се народ спречавао да изађе из земље, док је Трампов зид класичан – ради спречавања уласка. Нешто попут Кинеског, нпр. Или Хадријановог. Но, ту хипокризији није крај. Јер, ако ништа друго, Трамп ипак није – још увек – доспео ни на чију црну листу. Бар не јавну. Али има ко јесте. Данска новинарка Ибен Транхолм је недавно сазнала да је управо она доспела на црну листу „ИстСтраткома“, тела којег је Европски савет установио у марту 2015. ради парирања наводној „руској кампањи дезинформација“ која смртно угрожава европску демократију. Поднаслов сајта једног од два недељна билтена које ова организација издаје је прилично описан: „Про-кремаљска дезинформација: лажни медијски извештаји који подржавају политику Русије“. Транхолмову је посланица данског парламента, Мари Краруп, недавно обавестила да је доспела на ИстСтраткомову листу „про-руских пропагандиста“ и да је оптужена за „ширење руских дезинформација“. Крарупова се, сазнавши за ово, обратила данском министру спољних послова Андерсу Самуелсену – иначе једном од оних који су „згрожени“ Трамповом последњом одлуком – тврдећи да је ово стављање на црну листу угрозило уставна права Транхолмове на слободу говора. Међутим, министар не само да се није сложио, већ јој је саопштио да неће предузети никакве мере да уклони Транхолмову са црне листе, јер је њу „најмио Кремљ да би дестабилизовао Европу.“ По речима Транхолмове, „последице могу бити озбиљне. Ако се сукоб са Русијом заоштри, држава ће имати право да ме затвори као државног непријатеља“. Њене колеге су писале разне апеле министарствима, које су пренеле и друштвене мреже – али без ефекта. Чиме је тачно Ибен Транхолм заслужила овакав третман и угрожавање својих основних грађанских права? Начинила је два озбиљна преступа: 1. повремено пише за пар руских медија на енглеском језику – РТ и Раша инсајдер, и 2. пише против неконтролисаног прилива муслиманских имиграната на европски континент. Писала би она радо за своје, домаће, или неке друге западне медије – кад би јој то било омогућено: „Већ годинама сам приморана да радим као независни новинар. Нема уредника који ће ризиковати да запосли особу која отворено исповеда своју хришћанску веру, а поготово католичку веру, као што је са мном случај. Хришћани су друштвено маргинализовани, омаловажавани и посматрају се са сумњом, па чак и као ментално поремећени“. Конкретан чланак због ког је доспела на црну листу ЕУ насловљен је: „Погрешно усмерено саосећање може довести до пропасти Европе“. По њеним речима, чланак се бавио „начином на који елите злоупотребљавају аргументе хришћанског милосрђа да би одустале од регистровања ко улази у коју земљу, и њиховим усвајањем политике некритички отворених граница када је цунами избеглица и имиграната запљуснуо европске границе 2015. године“. Односно, чланак се бавио мигрантском политиком ЕУ. Ево кључног дела тог чланка: „Европа је као Јуда, издајући своју хришћанску традицију издајничким пољупцем лажног саосећања ради брисања последњих остатака хришћанске цивилизације у Европи. Истинско милосрђе увек произилази из вишег моралног апсолута, из јасног разликовања између исправног и погрешног, добра и зла. Лажно милосрђе нуди саосећање за преступника уместо за жртву. Нема милосрђа за жену која је жртва силовања, већ за починиоца, за силоватеља. Такво сажаљење представља ужасну перверзију. Упркос употреби – односно злоупотреби – позива ‘љуби ближњег свог’, политичари су лишени хришћанске основе за разликовање између добра и зла. Наши политичари промовишу силе зла, притом потпуно окрећући леђа жртвама. Ово је само наставак западне политике на Блиском истоку од инвазија на Ирак и Авганистан. Западни политичари стално идентификују зло као добро, а добро као зло. Они пуштају рушилачке силе да неконтролисано харају, а тлаче оно што је добро – где год се Запад појави са својом војском или економским ратовањем. Жестока мржња коју западна политичка елита испољава према хришћанству је лишила Европу моралног компаса. Коришћење хришћанских аргумената за ратовање против хришћанства и хришћанске културе представља одвратну демонску пародију. Са духовног становишта, јасно је да је Европа склопила несвети савез са исламизмом ради уништавања сопствене хришћанске цивилизације. Ова дијаболична превара је прерушена у рухо доброте и хуманитаризма, али је заправо манифестација моралне пропасти и лажног алтруизма који прете да доведу до пропасти Запада, до краја хришћанске Европе“. Овде можемо само за тренутак да станемо и констатујемо колико се горе написано подудара са западном политиком према нашем, српском духовном националном и територијалном простору током последњих четврт века, њеном коришћењу исламиста, терориста и екстремиста свих врсти, њеном отвореном пактирању с њима у име „милосрђа“, „хуманизма“, „демократије“ и сличних високих идеала, који се, некако, једино не односе на нас, православне хришћане и оне који потичу из те традиције. Транхолмова можда није Српкиња, али, по ставу данског министра спољних послова, као да јесте, с обзиром да пактира са другим бауком савремене секуларно-суицидне ЕУропе – Русијом, и то Русијом која је последњих година постала последња држава-заштитник хришћанских вредности на свету. А, пошто је то случај, онда ју је лако, штавише нужно етикетирати, без икаквих додатних аргумената. Како преноси Транхолмова, дански министар спољних послова је пред парламентарним комитетом хладнокрвно изјавио да њен чланак „садржи лажи и митове који се уклапају у кремаљски наратив о пропадању Запада“, и да њени аргументи „немају никакве везе са реалношћу“. Пресуда донесена, самодовољним тоном Хашке инквизиције који смо тако добро упознали. Како закључује Ибен Транхолм: „Можете се сложити или не са овим тумачењем. Поставља се, међутим, питање, да ли ме све то чини руским агентом или државним непријатељем. Радна група (задужена за њен случај – прим. аут.) није понудила никакав доказ за постојање уговора између Кремља и мене, из врло доброг разлога што такав уговор не постоји. То је само оптужба, кратко и јасно. Током консултација, министар је одбио да се изјасни о принципу стављања учесника у друштвеној расправи на ту листу. Једноставно је одбацио моје изјаве као лажи“. И то је та слободна и демократска ЕУ којој наводно треба тежити „због нас самих“ и „њених вредности“. Транхолмова је разобличила право лице тих вредности. Оне су супротне од оних које се јавно исповедају. Ради се о уништавању не само нација, већ и цивилизацијских вредности на којима су оне засноване, и верских из којих све то происходи. Радикални исламизам је, очигледно, тренутно најделотворније оружје против њих, против хришћанства и свега што је из њега политички, друштвено и културно проистекло. Објавом рата против радикалног исламизма, Трамп је, хтео-не-хтео, објавио и рат првенствено оним снагама које га користе, помажу, и додатно радикализују: глобалистима, Сорошу, неолибконима, мултикулти левици, корифејима идентитетске политике, ултраграђанистима… Зато ништа што буде радио неће ваљати снагама које је Ибен Транхолм тако елоквентно описала – и доспела на црну листу ЕУ. Црну попут заставе ИСИС-а. Извор: Фонд стретешке културе