Тога дана се коље или припрема печеница, односно печење за Божић. Некада се печеница тукла – убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда, убијено или ошамућено прасе или јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан.
За печеницу се обично коље прасе или јагње, а уз то неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокошку. Верује се да је обичај везан за клање печенице, вероватно остао из страних многобожачких времена, везан за приношење жртве.
Црква га је прихватила и благословила, јер после Божићног поста, који траје шест недеља, јача храна добро дође, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме.
На Туциндан, по народном веровању, децу не ваља тући, јер ће целе године бити неваљала и боловаће од чирева. Ако некога и случајно ударите, тај мора брзо да изговори: "Чири, мири да имаш двадесетчетири".
Извор: Телеграф
