Међу грађанима који немају оверене књижице највише је запослених на црно, али је много и оних који су пријављени али им послодавац не уплаћује доприносе редовно. Међу њима су и незапослени који право на здравствено осигурање нису могли да остваре преко Националне службе за запошљавање, али у тај круг ступају и студенти када наврше 26 година живота, а нити су завршили факултет, нити пронашли запослење.

Без књижице, они у здравственим установама могу да рачунају само на хитну медицинску помоћ, а за друге услуге прописан је ценовник. Кратка посета изабраном лекару кошта 192 динара, први преглед 350, а контрола 250 динара, али чак и обична прехлада може изаћи на неколико хиљада динара, јер без оверене књижице нема лекова на рецепт па се у апотекама плаћа пуна цена. За оне који се одлуче за приватне ординације, цене су вишеструке.

Чак 417.590 грађана који се воде као обвезници здравственог осигурања имало је дуг према држави, закључно са 30. јуном. Који послодавци дугују и колико? То у Пореској управи не могу да наведу, јер им, кажу, не дозвољава закон. У медијима се претходних година говорило о милијардама динара дуга, од чега је велики део ненаплатив.

Закон Пореској управи даје могућност да оне послодавце који порез нису платили, принудном наплатом приморају да то учине. До принудне наплате, међутим, дуг је пут. Пореска послодавцу прво шаље опомену да дуг исплати у року од пет дана. У тих пет дана, обвезник може са Пореском управом да уђе у спор у вези с врстом и износом пореза или да захтева одлагање плаћања пореског дуга.

Међутим, код оних који су у стечају, поступку ликвидације, приватизације, фирми које су обрисане из регистра или чак фантомских фирми наплату уопште није могуће извршити, наводи се у одговору Пореске управе на упит ДW. Такви дужници доприносе за здравствено осигурање дугују за 85.065 људи.

"Можда смо и болесни, а не знамо, јер не идемо на прегледе. Ко да плати 2.000 динара преглед? Боље да не знаш да си болестан, него да трошиш паре које немаш", каже један од радника Фабрике шинских возила Гоша. 

Њихове здравствене књижице су због дуговања послодавца биле неоверене више од годину дана. 

"Ако се баш дете разболи, онда се зајме паре, па се иде код лекара, а било је ситуација и да радници скупљају једни за друге", прича Зоран из Смедеревске Паланке, такође један од Гошиних радника. 

"Мислио сам да је ово озбиљна правна држава, да ћемо наћи решење, али је то потрајало, па смо се и ми нашли у чуду да је то могуће".

То чудо и даље траје. Тек након што је један од њихових колега извршио самоубиство због немаштине, а они ступили у штрајк, држава је зажмурила и оверила књижице на шест месеци упркос дуговањима. Кад је краткорочна помоћ прошла, вратили су се на старо, али уз обећање да ће након окончања штрајка држава преговарати са власником о репрограму дуга за доприносе и повезивању радног стажа. Састанак је заказан за наредну недељу. У међувремену, радницима остаје једино да поново скупљају помоћ једни за друге.

"Али случај Гоше није усамљен пример и последица је нечега што су државни органи дозвољавали претходних година", објашњава за ДW Зоран Ристић из синдиката Независност. 

Каже да је у предузећима у реструктуирању повезиван радни стаж иако су дуговали за доприносе. То је сигнал и приватном сектору да је такво понашање дозвољено и да неће бити санкционисано.

Још мање видљиви су запослени у сивој зони. Према подацима Републичког завода за статистику, у Србији је концем августа ове године било 637.900 неформално запослених што је еуфемизам за рад на црно. И најобичнија прехлада, за њих је прави луксуз.

Како осим зараде не остварују друга права из Закона о раду, за њих боловање значи неплаћено одсуство, па се пре одлучују да раде болесни, него да остану без зараде. 

"Неки послодавци брзо замене та лица другима, тако да запослени често страхују да ће због болести остати без посла. То су послодавци који не признају било каква документа из здравствених центара, потпуно им је свеједно, само је важно да имају ангажоване људе на списку", прича Зоран Ристић.

"Када сам једном имала неку повреду прста, узела сам сестрину књижицу и успела да обавим преглед у државној установи. У књижици нема фотографије, па нико није ни приметио", прича за ДW једна Новосађанка која ради као конобарица у локалном кафићу.

Друга, која ради у трговини, каже да и даље покушава да оверава књижицу преко бироа. Парадоксално, због посла на црно, не стиже да се редовно јавља у Националну службу за запошљавање. 

"Једно време сам имала књижицу преко њих, али су ме скинули кад нисам дошла у предвиђеном термину. Шта сам могла? Морам нешто да зарадим, па ваљда се ништа неће догодити", објашњава она своју дилему.

Обе су сагласне да би између веће плате и доприноса увек изабрале већу плату јер код доктора ретко иду, а новац им је неопходан сваког дана. 

"Ја то кажем искрено иако знам да грешим, али питање је за ову државу како уопште може да ме стави пред такав избор", прича трговкиња.

На питање ко онда не ради свој део посла, синдикалци одговарају: инспекције, а пре свега инспекција рада, која би прво требало да реши сиву зону запослења. 

"Имамо најаве да ће се законска регулатива мењати и да ће послодавци бити обавезни да пријаве радника истог дана кад ступи на рад, јер се дешава да послодавац каже 'ево почео је данас и биће пријављен наредног дана'. Тако избегавају плаћање казни, а након инспекцијског надзора само замене тог радника", прича Ристић.

С друге стране, прст упире у државу што је поједине послодавце ставила на листу заштићених, па њих инспектори рада врло често изузимају из инспекцијског надзора, а институције их не гоне. 

"Ја не могу да замислим да неки мали послодавац који нема политички утицај може да размишља о томе да пре исплате зараде не уплати доприносе и да прође без интервенције надлежних инспекцијских служби", каже Ристић. 

Напомиње да су они и о случају Гоше више пута упозоравали инспекцију, али је реакција изостала. 

"То само говори у прилог томе да је свему томе кумовала држава и њене институције и органи Уместо решења за оне који закон не поштују, држава је решење понудила онима који због тог непоштовања трпе последице. Грађани који немају оверене здравствене књижице тако су добили могућност да у државним здравственим установама једном месечно обаве бесплатне здравствене прегледе који обухватају мерење нивоа шећера у крви, притиска и ЕКГ. Ти се прегледи финансирају поново из буџета, односно солидарно кроз новац оних грађана и послодаваца који су порез већ платили. Они који нису – чини се и неће".

Прочитајте ОВДЕ колико је Београд заиста задужен?

Извор: Дојче Веле/novaekonomija.rs