Посмртни остаци троје Божовића испраћени су у селу Куче на гробљу Мартиника, у породичној гробници у селу Бјезово код Подгорице, где је Гишкин отац Гавра 1953. године подигао гробницу.
Сахрани је присуствовао велики број рођака, сабораца и пријатеља, међу њима су били бизнисмен Брано Мићуновић, његов брат Божидар Мићуновић, фудбалска легенда Душан Савић са супругом Марином, Звездан Терзић, директор ФК Црвена звезда.
Протојереј Џомић видео је и додирнуо Гишкино тело и он је објаснио да није непознато, али да јесте реткост да се нађу нетрулежни земни остаци и да је реч о божјем знамењу.
Он додаје да је очигледно да је Гишка био под божјом врстом третмана и да је овај случај неки знак свима нама у овом времену.
- Није непознато да је Гишка био грешник и да је имао буран живот, али је многима непознато да је био и велики покајник. Да је под Острогом исповедао своје грехе код покојног архимандрита Лазара, игумана острошког, и да је стално говорио да му Господ буде милостив као оном покајном разбојнику на Голготи, који је висећи на крсту поред Христа рекао: "Сети ме се, Господе, у царству своме" - објаснио је протојереј.
Додао је да је у Гишкиној породици сачувано Свето писмо које се скоро подерало од читања и на чијим је маргинама записивао своја размишљања о божјој речи.
Славица Божовић, Гишкина сестра, објаснила је зашто је Гишка пренет у Црну Гору 26 година од погибије.
- Причао је да му је срце остало на гробљу Мартиника када се први пут овде попео и видео споменик. Пошто је та гробница већ била пуна, Ђорђе је одлучио да саградимо другу до ње, да пренесе оца и да и он буде ту сахрањен. Говорио је да је заљубљен у то гробље - каже Славица.
Божовић је основао паравојну формацију Српска гарда заједно са вођом Српског покрета обнове Вуком Драшковићем и Браниславом Матићем.
Како су пријатељи говорили, био је господин човек са манирима, обишао је свет, говорио неколико језика. Цела његова соба била је у књигама, од пода до плафона, на свим језицима које је говорио. Научио их је путујући и боравећи у затворима. Причало се и да је држао предавања затвореницима, учио их језицима.
Убијен је на ратишту у Госпићу 15.9.1991, само дан пред рођендан. Интерву са мати Атанасијом из манастира Рукумија погледајте ОВДЕ. Извор: Телеграф
