Правда

Жеља оба тима да освоје цео плен, и тако остану у трци за једном од две позиције која воде у нокаут фазу надметња, довела је до тога да се прилично оштро игра на самом почетку. У томе су се играчи Скендербега нешто боље снашли, уводних десетак минута константно су пробијали последњу линију одбране ривала, која се потом консолидовала, па је меч постао занимљивији на обе стране терена. Ипак, то што је нешто било тактички занимљивије него до тада, није значило и да је публика баш нешто нарочито уживала, јер су надмудривања два тренера била како у смислу форсирања одређених акција, тако и - форсирање одређених фудбалера. Скендербег је, наиме, врло брзо прибегао тактици "хајде да изнервирамо Тавамбу", и то због његовог стила игре у коме је снажно улазио у сваки дуел, желећи да се као једини нападач Партизана избори за шансу. И, често су падали домаћи играчи као да их је ударао воз, а не корпулентни шпиц црно-белих, што је само "подгревало ватру" на трибинама, где су се ориле анти-српске песме у добром делу првог полувремена. Скандирало се "УЧК, УЧК!", славећи се тзв. "Ослободилачка војска Косова", ругали су се појединци са трибина Елбасан арене и играчима Партизана и Србији, а нарочито су били бучни када би Тавамба нешто урадио, вршећи тако притисак на пољског судију Стефанског. Он је после пола сата јавно опоменут, па су тек онда његови чувари почели да падају, чинећи тако комичним свој наступ. Ипак, на остатку терена водила се права фудбалска борба. Недовољно опорављени Зоран Тошић давао је све од себе да, заједно са Сумом, осмисли нападе којима би се угрозио гол ривала, али оно што би одбрана добро урадила, везни ред црно-белих није успевао да крунише додавањима за погодак. Тако је и у другом полувремену, после првог у коме колосалних шанси и није било, Партизан у два наврата прокоцкао изгледне позиције за погодак. Определивши се за нешто дефанзивнију поставку на терену, не и блажи наступ у смислу борбености, црно-бели су вребали своје шансе из контранапада и полу-контри, а две такве "3-на-2" ситуације окончане су лошим, слабим додавањима Јанковића и Суме, па су прилике отишле у неповрат. А док је Лилај све време покушавао да са дистанце матира Стојковића, који је имао и једно изврсно истрчавање како би спречио мат домаћих, прву велику прилику гости су имали у 63. минуту, када је Сума дивно уочио утрчавање Милетића са левог крила, проиграо га иза леђа одбране Скендербег, а дефанзивац црно-белих, који је можда могао и да шутира, решио је да проба да проигра Тавамбу у средини. То, међутим, није донело погодак, јер су га два чувара блокирала приликом шута са петерца. У финишу су црно-бели додали гас, баш када су и публика и екипа Скендербега помислили да ће се до поделе плена доћи без нових прилика. Резервиста Саша Илић је у 89. минуту идеално, дијагоналом, упослио Милетића на левом крилу, а овај одмах Ожеговића у средини. Шпиц који је одменио Тавамбу је успео да у паду одигра по ивици петерца за Сејдубу Суму, који се нашао очи у очи са голманом и прокоцкао колосалну прилику - чувар мреже Оргес Сехи одбранио му је шут и спречио да три бода оду за Београд. Није се резултат променио ни после солидног слободњака Зорана Тошића: Као ни после корнера који је омогућио Милетићу да главом пошаље лопту на спољну ивицу стативе: Мреже су до последњег судијског звиждука остале да мирују у Елбасану, пред нови сусрет истих ривала. Пред сам крај меча дошло је и до чарки међу играчима: Резултати 3. кола Б групе: Скендербег – Партизан 0:0
Динамо Кијев – Јанг Бојс 2:2Табела: Динамо Кијев 7
Јанг Бојс 3
Партизан 2
Скендербег 2 Како је Црвена Звезда прошла у дуелу са Арсеналом у Београду, прочитајте ОВДЕ. Извор: Блиц