У оквиру Шесте међународне научне конференције “Запошљавање, образовање и предузетништво”, у организацији Високе школе за Пословну економију и предузетништво, одржан је изузетно занимљив и за слушаоце интригантан округли сто на тему криптовалута, међу којима је најважнија биткоин. У складу са насловом теме “Криптовалуте – ново решење или нови проблем”, учесници су покушали да дају објашњење о настанку, улози, последицама и могућим тенденцијама развоја криптовалута, а могао се чути и податак да, у односу на 192 реалне валуте, данас већ постоји 1.178 криптовалута, од којих половина тржишта отпада на биткоин. Председавајући округлог стола, професор др Војкан Васковић навео је да се многи банкари баве овим питањем, јер им можда угрожава посао, али и централне банке које желе на неки начин да регулишу ово питање. Он је рекао да је биткоин почео једном мистеријом о његовом творцу, који се представио као Сатоши Накамото, али ни данас није познато о коме се заправо ради. - У овај рад је уложено огромно знање, све је морало да буде испрограмирано. Криптовалута је почела да живи 2009. године, а 12. децембра 2010. Сатоши се више не појављује, нестаје. Међутим, сви се сада озбиљно баве криптовалутом, јер технологија је изврсна, врхунска. Када причамо о биткоину, то је потпуно децентрализовани систем. Кад се једном покрене, функционише сам од себе, објаснио је професор Васковић. 
Професор Војкан Васковић Како је објаснио, биткоин производе „мајнери“ (рудари) који га „рударе“ свуда по свету, а може се потом продавати и купити. Производњу контролише алгоритам, а број је ограничен на 20 милиона биткоина. - Све је под контролом софтвера. Имате новчанике и рударе, имате „блок чеин“, односно блок ланац у који се уписују трансакције које се повезују и потписују. Постоји могућносст и аматерски да набавите опрему за „рударење“ и да кренете да ископавате биткоине. Али често се потроши више струје него што се ископа. Интересантно да је на Исланду један од највећих центара за рударење јер је тамо јефтина струја, а ова опрема гута струју. Најбоље пролазе произвођачи те опреме, која је врло скупа, и троши огромне количине струје, навео је др Васковић.
Предавање професора Васковића заинтересовало је присутне, међу којима је био и професор Жарко Павић Тренутна вредност биткоина, каже он, износи око 6.000 долара, а у почетку, кад је све то кренуло, вредео је неколико центи. Те 2009. године је обављена прва трансакција, када је купац са 10.000 биткоина платио пицу. - Данас је то 60 милиона доалра. Тај се сада сигурно горко каје, јер ово је најскупља пица икад плаћена. Рад са биткоинима је према оној народној – ко купи кајаће се, ко не купи, кајаће се. Јер могао је да купи више. У априлу ове године биткоин је вредео 2.000 доалра, а на данашњи дан у октобру већ 6.000 долара. Понуда и тражња су у изворном облику, лишени свих стега. Нема никаквих контрола ни одозго ни одоздо. Све могуће валуте је могуће трансформисати у биткоин и обрнуто, укључујући и наш динар, нагласио је предавач, додавши да биткоин данас вреди 604.000 динара. Професор Васковић је даље истакао да биткоин није новац, али служи за размену вредности. - Можете да шаљете и примате где хоћете и нико не може да докаже да је то ваш новчаник. Када покренете трансакцију она се сигурно изврши. Немогуће га је регулисати. У Русији, пошто су схватили да не могу да га избегну, одлучили су да направе руску верзију биткоина, који ће се коритисти само у Русији и на тај начин ће покушати да сузбију глобалну причу, навео је др Васковић, додавши да и Народна банка Србије интензивно ради на анализи и развоју законске регулативе криптовалута.
Он је нагласио да биткоин и друге криптовалуте нису новац, али се користе за обрачун и средство плаћања, међутим не и за кредитирање. Такође, не постоји очување вредности јер нико не гарантује да ли ће биткоин у неком тренутку вредети 50 или 50.000 долара. - То није, нити ће бити валута. Генерисање биткоина повећшава новчану масу, али пошто је то глобална појава, она повећава новчану масу свих валута, па се практично не примећује, и тренутно су криптовалуте испод нивоа статистичке грешке. Једини проблем је што се плаћањем криптовалутама не плаћа порез, а држава би била срећна да се плаћа. 
Др Васковић је казао и да је у априлу било близу 800 криптовалута, а данас их има 1.178 и њихов број се стално увећава, у односу на свега 192 реалне валуте. Такође је навео и да четири банке - УБС, Дојче банка, Сантандер и БНY Мелон - раде на развијању криптовалута. На конференцији је речено и да криптовалуте тренутно нису конкуренција националним валутама, али да ће дугорочно победити и временом ће добити функцију новца. Александар Матановић, који је почео као рудар, а бави се криптовалутама, казао је да у Србији може да се плаћа биткоинима, уз напомену да купац може да плаћа, али трговац не сме да прими биткоине. 
Александар Матановић - Овде је поступак сличан као кад плаћате у доларима или некој другој страној валути, потребан вам је посредник, па се и биткон на исти начин конвертује у динаре и трговац прима цену у динарима. Код нас се на аутомату може купити и продати биткоин. У Јапану је дозвољено плаћање робе биткоинима, али то не значи да је оно омасовљено. Ивана Тодоровић, главни економиста фирме „Сејфекс девелоперс“, која развија сејфекс криптовалуту рекла је да тимови који праве криптовалуте често пуно зарађују, а у неким случајевима остаје им и 25 одсто од укупне количине криптовалуте. Она је објаснила и да не може доћи до преваре са повећањем броја биткоина, већ се само може доћи до максимума од 20 милиона, од чега је за сада генерисано 16 милиона.
Ивана Тодоровић - Систем је постављен да буде испуњен до 2147. године и не може се никад мењати. Не можете променити оно што сте у почетку закуцали, казала је она, а професор Васковић је допунио да теоретски јесте могуће изменити систем, али да би велика већина „мајнера“ морала да се сложи са тиме, па да рецимо буде 200 милиона уместо 20 милиона биткоина.
Како је Матановић објаснио, израз „блок чеин“ представља ланце блокова у којима се бележе трансакције. У сваком блоку се налазе 2-3.000 трансакције, а онај наредни у ланцу има запис о претходним трансакцијама, те се записи у последњем блоку не могу променити, а да не остане траг о томе у претходним. Везивање блокова чини немогућим измене информација у њима. Извор: Правда
Професор Војкан Васковић Како је објаснио, биткоин производе „мајнери“ (рудари) који га „рударе“ свуда по свету, а може се потом продавати и купити. Производњу контролише алгоритам, а број је ограничен на 20 милиона биткоина. - Све је под контролом софтвера. Имате новчанике и рударе, имате „блок чеин“, односно блок ланац у који се уписују трансакције које се повезују и потписују. Постоји могућносст и аматерски да набавите опрему за „рударење“ и да кренете да ископавате биткоине. Али често се потроши више струје него што се ископа. Интересантно да је на Исланду један од највећих центара за рударење јер је тамо јефтина струја, а ова опрема гута струју. Најбоље пролазе произвођачи те опреме, која је врло скупа, и троши огромне количине струје, навео је др Васковић.
Предавање професора Васковића заинтересовало је присутне, међу којима је био и професор Жарко Павић Тренутна вредност биткоина, каже он, износи око 6.000 долара, а у почетку, кад је све то кренуло, вредео је неколико центи. Те 2009. године је обављена прва трансакција, када је купац са 10.000 биткоина платио пицу. - Данас је то 60 милиона доалра. Тај се сада сигурно горко каје, јер ово је најскупља пица икад плаћена. Рад са биткоинима је према оној народној – ко купи кајаће се, ко не купи, кајаће се. Јер могао је да купи више. У априлу ове године биткоин је вредео 2.000 доалра, а на данашњи дан у октобру већ 6.000 долара. Понуда и тражња су у изворном облику, лишени свих стега. Нема никаквих контрола ни одозго ни одоздо. Све могуће валуте је могуће трансформисати у биткоин и обрнуто, укључујући и наш динар, нагласио је предавач, додавши да биткоин данас вреди 604.000 динара. Професор Васковић је даље истакао да биткоин није новац, али служи за размену вредности. - Можете да шаљете и примате где хоћете и нико не може да докаже да је то ваш новчаник. Када покренете трансакцију она се сигурно изврши. Немогуће га је регулисати. У Русији, пошто су схватили да не могу да га избегну, одлучили су да направе руску верзију биткоина, који ће се коритисти само у Русији и на тај начин ће покушати да сузбију глобалну причу, навео је др Васковић, додавши да и Народна банка Србије интензивно ради на анализи и развоју законске регулативе криптовалута.
Александар Матановић - Овде је поступак сличан као кад плаћате у доларима или некој другој страној валути, потребан вам је посредник, па се и биткон на исти начин конвертује у динаре и трговац прима цену у динарима. Код нас се на аутомату може купити и продати биткоин. У Јапану је дозвољено плаћање робе биткоинима, али то не значи да је оно омасовљено. Ивана Тодоровић, главни економиста фирме „Сејфекс девелоперс“, која развија сејфекс криптовалуту рекла је да тимови који праве криптовалуте често пуно зарађују, а у неким случајевима остаје им и 25 одсто од укупне количине криптовалуте. Она је објаснила и да не може доћи до преваре са повећањем броја биткоина, већ се само може доћи до максимума од 20 милиона, од чега је за сада генерисано 16 милиона.
Ивана Тодоровић - Систем је постављен да буде испуњен до 2147. године и не може се никад мењати. Не можете променити оно што сте у почетку закуцали, казала је она, а професор Васковић је допунио да теоретски јесте могуће изменити систем, али да би велика већина „мајнера“ морала да се сложи са тиме, па да рецимо буде 200 милиона уместо 20 милиона биткоина.
