Правда

Пише: Бранислав Булатовић До скоро две и по деценије када је отпочела велика светска криза, међународни поредак је ипак  почивао  на могућем поверењу и уважавању, без обзира на присутно међу блоковско ривалство и свеприсутну утрку за чисто идеолошко остварење престижа. Зато би требало ускладити заостали дисбаланс, пре свега прихватљивим облицима власништва и тиме наћи помирљив однос између приватног и друштвеног власника. Али, сада додатно постоји и нови вид неименованог капитала, који усложава ствар, јер није за ставку више државни - социјализам и државни капиталазам где је под контролом систем, него експериментални глобални и мање предвидљиви, мада можда за  дугорочно поузданији систем - што ће само моћи показати време.
Тако остаје у паузи да се изнађе прихватљив модус за могућу сарадњу при већ постојећој разноликости, без обзира ко је однео превагу у званичној верзији.
Те неометано како би са уважавањем гледали једни другима на политичке  светске инфраструктуре. Дакле кодекс, па све остало.
Слично оном примеру као што је распуштена Коминтерна 1943. а у сврху остварења поверења код западнхх савезника, јер је рат отпочео - не само због тражења ревизије колонија од стране осовине, него и због Антикоминтерна пакта који су исти потписали 1936. године. Значи, правилним списком приоритета, али провером и свих незадовољстава и недоречености код осталих страна на међународној сцени, чиме се Запад касније реванширао приставши на стварање покрета Несврстаних као трећег блока.
За разлику од осталих земаља, из источно европског подручја, Србија је завредила са променама да има уместо радничког пролетеријата и део лумперпролетеријата, који су незапослени а и социјално незбринути, донекле привремено утешени отпремнинама, али не и ширим програмом.
Такође неупосленим довољно потенцијал укључијући, пољопривредници и земљорадници, јер им је промењен реалитет, како од скоро премије следе најјачим чинбеницима, а не најслабијим за подстицај, јер наводно јачи пре обећавају опстанак и развој у добу превирања.
Домаћин је умањен исто тако, и без  видног у перспективи, а то су такозване кућне делатности.
Недовољно организован синдикат без прикњучења на светску мрежу са ширим овластима и окриљем, било које радничке линије, ставља нас на преиспитивање ставова по питању класног положаја.
Смањен је без оправданог објашњења и суверенитет државе од стране Брисела, а и од стране светских банковних институција кроз утицај на доношење неких одлука. Пре неку годину у једној политичкој емисији Кораћ и Парошки су помињали нешто кратко новије учешче Србије у Интернационали, али је остало незапажено и чак нејасно многим социјалистима. Пред комитетом Брисела корпоративни систем је хваљен и награђује сваки поступак кандидатури за учлањење у ЕУ.
За важнији пример, могли би поменути денационализацију земљишта, Уставом из 2006. где је остварена промена код корисничких права на земљиште која су преиначена у власничка, а законом од 2009. је омогућено исто све као у ЕУ, па значи и странцима, а не као пре само у најам 99  година. Рецимо Британија се борила за своје уступке до задњег дана присуства у ЕУ, очекујући мекши став од партнера и свакако није пристала на исход испод сопствених већ постојећих стандарда. Такође Орбанов режим у Мађарској је издејствовао мању  привилегију због специфичности код земљишне ситуације, а слично и Пољаци за неке друге нормативе, нешто различитије од строго Либералне демократије која долази за чудо од Англосаксонског система вредновања.
Ваља поменути још Француску и Турску као своје домаћине. Турска  која се одупрела у једнообразном мишљењу НАТО по неким гледиштима у спољној политици, а Француска званична културна заједница се пожалила директно Америци - за прекомерни извоз животног стила у Европу, где је видно нарушен традиционални начин поимања и општења код уметности, моде и слично.
Медијски магнати такође који су неетички преузели већинско учешће у туђим државама, усудивши се да мењају преко јавног мњења чак трендове друштва и унутрашњу политику понудом тумачења прилика.
Нека извину, али није све на продају, а поготово достојанство.
Оно засигурно припада у њихово глобалистичко - коректно условљавање, што ипак неможе бити прихваћено у природним условима код нормалних слободних људи.
Код модерне филозофије предмети нису више ни роба ни знаци него тест, и зато бирајмо реалније, а не релативизирано.
Дошли смо до чињенице да имамо нешто бољи стандард, али више незапослења, а то опет доводи феномену топљења средње класе, и томе следствено - могућој будућој редукцији становништва.
Сачувајмо тековине, уваживши претходне врле прегаоце, оставивши тако више места и за оне будуће надолазеће. Извор: Ослобођење