Не можете седети на две столице истовремено, нарочито ако су тако далеко - поручио је српским властима и јавности заменик помоћника државног секретара САД Хојт Брајан Ји.

И док су неки, попут шефице преговарачког тима за преговоре са ЕУ, за изјаву америчког званичника рекли да је лоше протумачена, Александар Вулин, познат по томе што више нагиње ка руској столици, сматра да је ово до сада најтежи јавни притисак Запада на Србију. Он је за изјаву Јиа рекао да „није изјава пријатеља нити некога ко поштује Србију“.

Најважнија тема свих разговора Јиа са политичарима у Србији, како владајућих тако и опозиционих, био је однос Србије с Русијом. За руски хуманитарни центар у Нишу рекао је да представља опасност по регион и да су из њега координисане све активности, укључујући прошлогодишње немире у Црној Гори.

Спољна политика свих влада у последњих пет година била је један од  сегмената без већих трзавица. То је, између осталог, било могуће и зато што није било већих притисака ни са једне „столице“. Ипак, приближавање европској породици то ће неминовно променити.

Академик и бивши дипломата Нинослав Стојадиновић каже  да на први поглед политика „добро са свима“ или и Европска унија и Русија изгледа примамљиво.

- Политика и ЕУ и Сједињене Државе и Русија и Кина је нажалост могућа на кратке стазе. Свако даље приближавање ЕУ захтеваће и понашање у складу с правилима и препорукама Брисела. Срећа је наша што смо још далеко од уласка у ЕУ, па ови захтеви Вашингтона и Брисела нису до сада били ултимативни - наводи Стојадиновић.

Он објашњава да би импликације ове политике биле јасне када би нам ЕУ понудила брзо прикључење.

- Онда би државни врх морао да пресече и то би био тренутак истине - истиче академик и наглашава да Русија има арсенал одговора, од енергетике до Савета безбедности, где смо до сада имали подршку. У пат позицији смо, тврди, а простор за маневар је све ужи.

Стручњаци кажу да “балансирање” није препрека за отварање поглавља 31 које се тиче спољне и безбедносне политике, али и да оно неће моћи да буде затворено без потпуног усаглашавања.

- Тренутно, очигледно можемо да балансирамо на две столице - каже  Бобан Стојановић, сарадник Факултета политичких наука.

Он истиче да ће то бити могуће док Србија не дође пред врата Уније.

- Не мислим чак ни на улазак, већ на затварање последњих поглавља. Мислим да ће поглавље које се тиче усклађивања са спољном и безбедносном политиком ЕУ бити најтеже за затварање. То ће значити да потпуно следимо спољнополитичке смернице ЕУ - наводи Стојановић.

До тог тренутка моћи ћемо да балансирамо или, како он каже, да на путу ка ЕУ кокетирамо и са другом страном.

- Однос с Русијом користимо и да бисмо понекад око неких питања притисли Европску унију како би се неке ствари радиле брже и једноставније. Нисам сигуран колико нам то успева - наводи он.

Сарадник ФПН-а каже и да ће чланство у ЕУ значити да ће Србија морати да уведе санкције Русији. Стојановић сматра да не постоји ништа чиме би Русија могла да нас уцени.

- Нарушили би се пријатељски односи, али Руси знају да ће санкције у једном тренутку постати тема. Ставови Русије када је реч о Косову сигурно се неће мењати - закључује Стојановић.

Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић одбацио је изјаву америчког званичника Хојта Брајана Јиа да Србија “седи на две столице” и оценио да је то глупост и да су неки у Стејт департменту превише гледали “Рат светова” и научнофантастичне приче.

- Србија ради и радиће у складу са својим државним и националним интересима без обзира шта неко говори са стране. Србију уопште не интересују туђе столице, нити има две столице, већ само једну, а то је Србија - јасан је Дачић.

- Погрешне су тврдње да се Србија налази разапета у свом спољнополитичком опредељењу између источних и западних сила или, како је ових дана истицано, да седи на две столице. Без обзира на величину наше територије и бројност становништва, пренебрегава се не само чињеница да су по Повељи УН све државе у међународним односима равноправне, већ и једна много већа и дубља вредност код нашег народа. Ми смо одувек желели слободу и самосталну, независну државу. То не значи да ми не разумемо светску политику и њене односе и законитости. Али у најважнијим националним питањима ми имамо само своју српску столицу и своје српске интересе. Дакле, нису две столице, нити смо разапети између других сила и њихових интереса, већ сматрамо да је сарадња са Русијом и одбрана територијалног интегритета на Косову, уз ослонац у међународним односима на оне државе које нас у тој одбрани подржавају, легитиман став Србије и као слободан народ, са слободном државом, од њега нећемо одустати.

Зашто би се неко у држави којој су неопходне економске и политичке реформе упорно држао Москве? Русија има економију која по величини одговора шпанској (укључујући и Каталонију) и политички систем који се ослања на прогон и убиства да би елиминисао конкуренцију. Иако је Русија била донекле успешна у интервенцијама у Украјини и Сирији, њене могућности да заштити пријатеље и савезнике ни приближно не одговарају западним...

Упркос томе, у Србији има људи који осећају да им је потребан “топао загрљај руског медведа”, како ми је рекао један држављанин те земље.

У основи је то политички однос, али наклоност Београда Москви такође подразумева војну сарадњу, економске интересе и словенске културне афинитете. Руси су Србима дали “мигове”, укључили Србију у војне вежбе и успоставили “хуманитарну” логистичку базу недалеко од Ниша. Они спречавају Косово да уђе у Уједињене нације. Такође, преузели су већи део енергетског сектора у Србији.

Руски загрљај такође за собом повлачи и прихватање Путинових стандарда управљања.

Председник Вучић ако не би изабрао европску столицу у том случају би морао да се одрекне контроле над медијима и прихвати знатно независније судство, спремно да се ухвати у коштац са корупцијом и другим злоупотребама положаја.  "Вучић засад блефира, али можда пређе у офанзиву". Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Блиц