Изолација, малтретирање, изгладњавање, самоубиства, према извештају СиЕнЕн свакодневница су на изолованом острву Науру на којем су смештене избеглице.
Међутим, чини се да је та прича много већа и гаднија него што се мислило.
Британски Гардијан поседује више од 2.000 докумената који откривају размере злостављања имиграната на острву који Аустралија користи као логор за имигранте.
Шокантно је што се ради о више од 8.000 страница извештаја запослених у кампу који су аустралијским властима редовно пријављивали бројне нападе, силовања, покушаје самоубистава, сексуално злостављање деце и нехумане услове у којима аустралијски имигранти бораве.
Гардијанова анализа докумената открива како су у тим извештајима деца далеко најзаступљенија група. Од укупно 2.116 докумената, колико их је пуштено у јавност, 51,3 одсто извештаја односи се на децу, иако деца чине тек 18 одсто укупне популације азиланата на Науруу. Извештаји се односе на раздобље од маја 2013. до новембра 2015. године.
Силовања деце су редовна појава на Науруу
Размере окрутности варирају од претњи деци убиствима до физичког насиља које су чувари вршили на децом азиланата. У септембру 2014. један учитељ је пријавио како је једна ученица затражила туширање у трајању од четири минута уместо два. "Њен захтев је прихваћен под условом да чувару пружи сексуалне услуге. Ради се о мушкарцу. Тај чувар иначе жели да гледа дечаке и девојчице док се туширају", стоји у једном од тих докумената.
Неки документи садрже и примере шокатног понашања трауматизиоване деце. Један службеник кампа пријавио је у септембру 2014, случај девојчице која је ручно зашила усне. Један од чувара то видео и смејао јој се. У јулу исте године девојчица, млађа од 10 година, скинула се гола и позвала групу одраслих да ставе прсте у њену вагину. У фебруару 2015. друга девојчица је показала на своју вагину и рекла да ју је један азилант резао.
У извештајима нашло се укупно седам пријава сексуалног насиља над децом, 59 пута пријављени су напади на децу, 30 пута документирани су случајеви деце која су се самоповређивала, док су чак 159 пута пријављени случајеви деце која су претила да ће прибећи самоповређивању.
Извештаји су писали људи које је запослила аустралијска влада
Извештаји из Науруа показују невероватне чинове очаја. Једна је жена доживела је слом након што јој је у октобру 2015. речено како ће морати да роди дете у логору. "Даћу своје дете Аустралијанцима да брину о њему", рекла је чуварима. "Не желим да га родим овде и одгајам у овој прљавштини."
Ови документи подижу питања о томе како се пријављују информације на Науруу, једном од два аустралијска кампа за азиланте. Додатно истичу озбиљну забринутост за добробит деце и одраслих који бораве на том изолованом острву. Показују како су аустралске власти пропустиле да реагују на ране знакове опасности и како се нису провеле истраге у случајевима сексуалног насиља над децом.
А најпогубнији део тих доказа тиче се извештаја које су документирали сами запослени логора. Ти социјални радници, чувари, учитељи и лекари имају дужност да се брину за хиљаде азиланата заточених на острву.
Науру је, иначе, најмања острвска држава на свету у којој живи мање од 10.000 људи. А Аустралија нуди оперативну подршку локалним властима што је чини директно одговорном за ужасе који се онде догађају. Према последњим доступним подацима на Науруу је боравило 442 људи: 338 мушкараца, 55 жена и 49 деце. У другом аустралијском логору таквог типа, оном на острву Манусу, Аустралијанци држе 854 азиланта, сви су мушкарци.
Аустралијску имигрантску политику УН критикује већ дуже време.
Гардијан пише како је те узнемирујуће документе објавио због тога што сматра да Аустралијанци имају право да знају како се њихова влада односи према људима који бораве на Науруу и Манусу, камповима за које аустралијски порески обвезници годишње издвајају 1.2 милијарде долара.
Ти документи, иначе, покривају раздобље у којем су аустралијске организације за заштиту људских права као и службени органи власти наводно спроводили истраге о збивањима у та два озлоглашена логора. Свака од тих истрага завршава тиме што аустралијске власти наводе како раде на побољшавању услова у камповима за азиланте.
Парламент је подржао такву имигрантску политику. Тако је у априлу 2015. аустралијски министар имиграције Питер Дутон поручио је да Науру жели да претвори у сигурно место. Да својим запосленим наложио да учине све што је у њиховој моћи да се побрину за то да се услови у аустралским логорима за азиланте побољшају.
Вилсон Секјурити, компанија која се брине за безбедност на Науруу, поручила је у аустралијском парламенту како води робустну политику, процедуре и процесе како би подржала операције на Науруу. "Оптужбе за сексуално злостављање третирају се брзо и сасосјећајно. Чим Вилсон Секјуритиприми неку оптужбу, одмах предузимамо нужне кораке како бисмо решили случајеве."
Међутим, након цурења ових докумената постало је јасно да није тако. Многи од азиланата који бораве на Науруу у документованом двогодишњем периоду нису имали прилику да напусте острво. Неки су добили допуштење да острво напусте на један дан, али су били под строгим надзором. Другима је допуштено да се придруже домицилној заједници, али им је и даље било забрањено напуштање острва.
Ови документи доказују и оно о чему се писало још и раније: приступ Науруу строго је контролисан. Инциденти који се догађају пријављују се тек повремено, а аустралијска политика прећуткује афере повезане с логорима за азиланте и спречила је проток информација.
Силовања су свакодневна појава
Како су показала извештаји, сексуално насиље над младим женама стална је појава на том острву. У једном од докумената записана је и пријава младе жене којој је речено како се налази на листи чекања коју су саставили локални чувари. Ради се о листи на којој су наведене све слободне азиланткиње које су чувари сматрали пожељнима. "Примила је понуде да је се оплоди након што изађе из логора", стоји у извештају.
Други, у низу сличних докумената, открива како је саветник Вилсон Секјуритија једној жени која је пријавила силовање рекао како су силовања у Аустралији уобичајена појава те како се силоватељи не кажњавају. Прича постаје и трауматичнија кад јој се дода да ју је чувар након пријаве силовања упитао зашто није викала кад јој се то догодило. "Мораш прихватити да би твој силоватељ на Науруу могао постати твој први сусед. Осим тога, мораш свог сина подучити томе да се према њему односи с поштовањем", рекао јој је чувар.
Постоје и оптужбе да возачи аутобуса редовно сликају азиланткињете да потом њихове фотографије користе при мастурбацији. А документирани су и случајеви у којима се мушкарцима прети да ће бити силовани као и случај жене која је запретила самоубојством не престану ли мушкарци да је дирају.
Бивша саветница с острва је све потврдила
"Не ради се о једном изолованом случају. Да се ради о само једном случају и да је одговор власти на то насиље био непостојећи, тад би се можда на томе могло и порадити. Проблем је у томе што мислим да се овде ради о системском изостанку процесирања злочина и разумевања целокупне ситуације", каже саветница.
Здравствени стручњаци већ дуго упозоравају на психичке последице узроковане дуготрајном изолацијом, а ови списи врло сликовито приказују како се те последице манифестују.
У извештају је описан и случај девојчице која је доживела психотичну епизоду након што је њена мајка претрпела спонтани побачај. Непрестано је имала халуцинације детета које ју је пратило. "Није сигурна ради ли се о мушкарцу или о жени, али зна да има тамно лице и да је величине детета. Халуцинација јој прети смрћу, а понекад је наводи и на самоубиство", записао је неко од запослених у Науруу.
Доктор Питер Јанг, бивши управник аустраљског психијатријског система за азиланте, потврдио је да стопа суицидалности након шест месеци проведених у изолацији расте. "То се догађа због безнађа које је најјачи окидач за самоубиства. Неки облици самоповређвиања попут шивења усана имају елементе протеста и већ су раније документиовании у затворима. Затвореници се тим чином служе како би указали на сопствану беспомоћност.Последњих недеља читав свет уздрман је начином на који се Аустралија односи према азилантима, о чему је прво писао СиЕнЕн.
Извор: Nedeljnik.rs
