Стазићев коментар далеко је од реалности, будући да је због бројних разлика Истру и Каталонију тешко поредити. Ипак, постоје и сличности које итекако вреди поменути, макар ако је судити по интересовању које је каталонско питање изазвало међу хрватским политичарима и у тамошњим медијима. Изјавом која је била круна његове саборске расправе СДП-ов заступник Ненад Стазић наљутио је многе колеге. Како је рекао Стазић, Истра као жупанија има право да тражи већу аутономију јер у буџет Хрватске уплаћује 800 милиона куна више него што из њега добије,а управо се финансијски разлог истиче као главни повод за каталонски референдум о независности, с обзиром да тај регион доноси највише прихода у шпански буџет. Многи су се ипак успротивили његовој изјави. Међу првим СДП-овцима који су се јавно успротивили Стазићевом иступу је шеф Клуба заступника Арсен Баук, који је то учинио објавом статуса на свом "фејсбук" профилу. - Свако поређење Истре са Каталонијом у било којем контексту непримерено је и непотребно - написао је Баук, који је ту реченицу објавио и на италијанском језику, пренео је "Јутарњи лист".

Може ли Истра путем Каталоније?

Расправа у Сабору послужила је ипак као повод да се подробније размисли о "истарском питању". На друштвеним мрежама се већ неколико дана воде полемике има ли Истра право на самосталност (без обзира на то има ли или не законско право на тако нешто), односно постоји ли могућност да се такво питање једног дана отвори. Каталонија је најразвијенија од 17 покрајина Шпаније, која профитира не само од туризма, већ и од индустрије с обзиром да се у њој налазе велики индустријски комплекси. Као таква, Каталонија је главни извор шпанског буџета, а новац који остварују распоређује се широм државе. То је главни разлог за покретање каталонског референдума са циљем добијања независности, с обзиром да Каталонци желе да већи део новца који дају у буџет остаје у Каталонији, а да се не даје Шпанији. Слична економска ситуација је и у Истри, која је једна од ретких жупанија у Хрватској које су у стању да саме себе финансирају. Тачније, становници Истре у буџет уплате много више него што из њега добију назад, око 800 милиона куна годишње више. Осим себе, становници Истре финансирају и остале делове Хрватске, због чега на овом полуострву одавно постоји тежња ка јачој регионализацији, како би се новац задржао у жупанији.

Припајање Хрватској

Око 90 одсто територије полуострва Истре данас се налази у Хрватској, у којој живи око 75 одсто хрватског становништва, док међу осталим житељима превлађују Словенци и Италијани. Пре Другог светског рата Истра је била подељена између Венеције и Хабсбуршке монархије, док се хрватски национални идентитет нашао посебно на удару италијанских фашиста у периоду између два светска рата. Коначно је у састав Хрватске ушла тек после Другог светског рата, када су контролу над њом преузели Тито и партизани.

Политичка тврђава

У Истри политички делује Истарски демократски сабор као најснажнија и једина релевантна регионална странка у Хрватској. Оно што је ипак проблем за централну власт у Загребу јесте да највећа и владајућа странка ХДЗ у Истри никада није успела да постати снажна као у другим деловима земље. Иако данас нема озбиљнијег покрета који би промовисао истарску независност, истарски политичари, окупљени углавном око ИДС-а, не крију да желе да виде Истру као регију. Ипак, доласком ХДЗ-а на власт, Карамарко, а потом и Пленковић, јасно су дали до знања да од региона неће бити ништа и да жупанијски састав остаје онакав какав јесте. Како је хрватски новинар исмејао тендер који је за нове авионе Хрватског ратног ваздухопловства расписало тамшње Министарство одбране, погледајте ОВДЕ. Извор: Блиц, Јутарњи лист