Иако је Мадрид учинио све како се референдум у Каталонији неби одржао, животни стил револуционаре ипак је однео превагу. Домино ефекат отпочет са Косовом, а са којим је Европа експериментисала - стихијски наставља прогресију.
Пише:
Бранислав Булатовић Изузетак потврђује правило, и ту нема силе да промени токове, јер већ постаје ствар природе. Колико год се Европа опирала, везе са методом старе Америчке власти доводе је у позицију да потражи макар надлогичко решење. Ипак, упркос свему те ствари ће се одвијати као по датом образцу. И то није само Каталинија већ одмах затим и Баскија, која је још жешћа била са отпорашким акцијама све до почетка 21. века, када се званично одрекла силе.
Бранислав Булатовић (Фото: Ослобођење) О да, Шпанија није здушно подржала ондашњу сецесију Косова, слично као и мудријашки Израел, али је зато 1999. дала једног Солану - без чије соли, би вероватно сва чорба обљутавила. Али, иначе што би то сада било чудно када је Шпанију напустило одреда колонијално друштво. Што говори само да је промењен режим и визија, а не сама Шпанија. Уосталом да нису економски гњавили тај регион, неби било толико опирања, да и не помињемо о третирању грађанског друштва строго поданички. Можда би требало под хитно онамо послати силу Брикса да заштити људска права, док Европа не постигне концензус. Такође, јер поверење у Нато им засигурно мањка. Шпанија би још требала да објасни свету троструки аршин, јер жели да преутме Гибралтар од Британије. Каталонија Де факто је сигурно већ призната мада прећутно - за шта се зна одавно да је знак одобравања. Каталонија навешћемо има 9% имиграната и све већи уплив па и отуд бојазан о очувању себе као културе, али и од асимилације суседних земаља. Тај народ у потпуности није Шпански него Иберо - Галски већином, а од Романа тек појезичен. Према томе они имају основне елементе етноса за коју су добили самосталну аутономију после Франка. Али, пошто је тренд даривање суверености већим ентитетима као пример ЕУ, па и већим корпорацијама и институцијама, очигледно неки не мисле тако, и желе домаћински себе да сачувају од општег урушавања своје тековине Још у јануару 2013. парламент Каталоније је донео Декларацију о суверенитету и о правцу на самоопредељење са 85 гласова наспрам 41 гласа против. 09.Новембра 2014. известили су 45 држава о спреманом изјашњавању грађанства - хоћете ли да будете држава и ако се одлучите, да ли хоћете при томе независност ? Од 25. 11. 2012. године, 79% места у парламенту имају странке за отцепљење и по узору на неке крупне одлуке као улазак ЦГ у Нато - нису можда морали то ни да потврђују, и само да су још били бар Натоу у интересу. Правно необавезујућа консултација, чак им је оспоравана била - па докле смело запиташе људи ? Неможе то тако уважена Европо, само уз ваше веште изговоре, јер сви чланови пишу са вама друштвени уговор, па ћете хтели нехтели увести истомерна правила за све, а хоби шоу забаве наравно можете да задржите. Знате да кажете како само је дозвољен референдум онамо где је већ законска сагласност постигнута, али заборављате да Косово није имало то право у Југославији, јер није било република већ покрајина. Нешто специфичнији је Крим, који не прихватисте ни као нешто што повраћа обновљени закон, а не сила. Него Европо, гледај да себе бар усагласиш, има још заостале историје. Остале текстове Бранислава Булатовића читајте у рубрици
СТАВ. Извор:
Оslobodjenje.rs