"То је једини начин да сви, и они који имају новца да плате, и они који немају, могу да се лече", рекао је Лончар.
Према његовим речима, било би и брже и лакше да се здравство приватизује.
"Вероватно бих, када бисмо то дозволили, био "министар херој". Али, колико би грађана остало без једног од основног права - на здравствену заштиту?", упитао је он.
Он је додао да је свестан да ће овакав његов став највише критиковати они који су и најзаинтересованији да узму "део колача" из здравстене касе са укупно две милијарде евра годишње, и поред тога што је та сума мала у односу на то колико кошта лечење.
Лончар је додао да је неопходно подићи здравство на виши ниво квалитета услуга, а као једну од могућих опција у будућности навео је допунско осигурање.
Упитан да ли постоји као опција другачија организација као на пример да се операције катаракте, на које се дуго чека, раде у неколико специјализованих центара уместо у више од 40 болница, Лончар је рекао да се концепт концентрације одређених интервенција у један или неколико центара није показао добро.
"Нећемо правити елитистичке центре, хоћемо да равномерно развијамо здравство у целој Србији. То је за пацијенте комфорније, а и јефтиније. Лакше им је да се лече у својој средини него да долазе у Београд, да се и они и родбина која их посећује додатно излажу трошку за пут", поручио је министар.
Ипак, сагласан је да се много пацијенти из унутрашњости упућују за Београд више него што је неопходно, нарочито крајем недеље и викендом.
Примећује и да у неким центрима у унутрашњости не постоји довољно обучен кадар, а негде нема ни све потребне опреме.
"То ћемо решити. Најбољи специјалисти из Београда ићи ће у унутрашњост где год треба да помогну и обуче кадар, а купићемо и опрему", рекао је Лончар.
На питање какву практичну корист могу да очекују пацијенти од најављеног преласка 168 домова здравља у Србији из надлежности локалне самоуправе на Републику, Лончар је подсетио да су сада у "истом дворишту" болница и дом здравља.
"Обе установе, како су им оснивачи различити, имају своје немедицинске раднике који у суштини раде исти посао, и могли би да га раде за обе установе. Тако би се смањио број немедицинског кадра и могли бисмо да запослимо више лекара и медицинског особља", објашњава он.
Променом надлежности над домовима здравља решио би се бар делимично и недостатак кадра, додаје Лончар.
Осврнуо се и на радове у КБЦ "Драгиша Мишовић" и у Дечјој клиници у Тиршвој у окиру пројекта реконструкције седам клиника и болница у Србији вредног скоро100 милиона евра наводећи да ће то бити највеће сређивање болница у Србији у последњих пола века.
Коментаришући то што се отегла изградња четири клиничка центра - у Београду, Нишу , Крагујевцу и Новом Саду, Лончар је рекао да је требало да ти центри већ увелико функционишу и да се размишља о њиховој реконструкцији, а на већини радови још нису ни започети.
Ипак, изразио је очекивање да ће центар у Нишу бити завршен до краја године.
Прочитајте ОВДЕ зашто Ивица Дачић каже да Влада није обданиште и коме је то поручио?
Извор: Танјуг
