Реч је о информацијама Центра за истраживање рата и ратних злочина и тражење несталих лица РС, а лавину су покренуле две кривичне пријаве против судије Суда БиХ (раније Војног суда такозване Армије БиХ у Сарајеву) Шабана Максумића који је недавно ослободио команданта сребреничких муслимана Насера Орића оптужби за ратне злочине над Србима. У тим пријавама Максумић се терети да је затворенике српске националности злостављао, лишавао права на правично и непристрасно суђење, изнуђивао исказе и наређивао стражарима да их туку док не потпишу изјаве.

Међутим, информација Центра која ће бити достављена дисциплинском тужиоцу не односи се само на Максумића. Наиме, реч је о девет судија и шест тужилаца које Центар оптужује за антисрпску пристрасност.

Амбасаде САД и Велике Британије у БиХ већ су изразиле "дубоку забринутост" због закључака ВСТС које сматрају "притиском на правосуђе". Мисија Оебса у БиХ оценила је да закључци представљају "непотребан притисак на независне правосудне институције", а забринутост је изразио и ОХР.

Међутим, председник НДП-а Драган Чавић сматра да је давно требало да буде покренута иницијатива за утврђивање ратне прошлости судија и тужилаца који још обављају правосудне функције.

- Реформа правосуђа из 2000. године само је послужила да буду одстрањене српске судије и тужиоци који су имали наводно прљаву ратну прошлост - рекао је Чавић.

Милан Тегелтија, председник ВСТС, изјавио је да ће све судије и тужиоци са списка бити обухваћени одлуком да се од Тужилаштава у БиХ затраже подаци да ли се против њих воде истраге за ратни злочин. Он је изразио наду да ће Тужилаштво одговорити у разумном року.

- Не могу се прећутати такве ствари. Замислите да судије и тужиоци који су обухваћени овом информацијом Центра остану заштићени велом ћутње. Морамо рећи да ли је то истина или не. Мислим да је за све судије и тужиоце у БиХ, корисно да се те чињенице испитају - каже Тегелтија.

Он је поручио да закључци ВСТС-а нису селективни јер се односе на све судије и тужиоце, те да нико не треба да се плаши ако је током рата радио честито, чисто и поштено.

- Ево, први ја да будем испитан шта сам радио током рата. Морамо да имамо у виду све жртве рата у БиХ како бисмо вратили поверење у правосуђе - истакао је Тегелтија.

Центар јавне безбедности Источно Сарајево и МУП РС још 2001. и 2005. године поднели су кривичне пријаве против судије Шабана Максумића. По пријавама није реаговано, а Максумић је наставио да ради као судија и недавно је ослободио Насера Орића и Сабахудина Мухића оптужби за злочине над српским ратним заробљеницима и цивилима у Сребреници.

У пријавама се наводи да је охрабривао припаднике Војне полиције такозване Армије БиХ, управу и стражаре Војног затвора на кривична дела против човечности и међународног права над српским цивилима.

ЦЈБ Источно Сарајево теретило је Максумића да је као председник Већа Окружног војног суда у Сарајеву изнуђивао исказ од Сретка Дамјановића и лично наређивао стражарима да га туку док не потпише изјаву. Такође да је Триви и Бошку Гуслову продужавао притвор без навођења разлога. Гуслови су држани у нечовечним условима у војном затвору у Сарајеву.

Максумић је осумњичен и да је злостављао Србе у истражном затвору "Виктор Бубањ". Наводи се да се хвалио како је "током ноћи пеглао четнике" са још неколико судија.

Нада Томић, једна од преживелих жртава, изјавила је да је судија Максумић од ње захтевао изјаву на на основу које је осуђена на три године затвора. Судију Максумића и његове методе спомињу и други преживели логораши.

У свој судској биографији Шабан Максумић осудио је 19 Срба на 263 године затвора, док је неким од оптужених Бошњака изрицао казне испод законског минимума.

Наводи се пример да је за злочине над српским цивилима у Сребренику осудио Екрема Ибрачевића на само три године, док су истом пресудом двојица оптужених ослобођени. Такође, да је Индиру Камерић осудио на три године затвора, односно испод законског минимума. У другостепеном поступку казна Индири Камерић је минимално повећао Реџиб Бегић, још један од ратних судија.

Максумић је једног од оптужених за убиство породице Крајишник ослободио због наводног недостатка доказа, а починиоцима изрекао меру обавезног лечења и посматрања у неуропсихијатријској установи.

Ратни судија поротник у Окружном војном суду у Сарајеву Марко Микеревић у истрази о злочинима у касарни "Виктор Бубањ" дао је опширан исказ који је описивао сав ужас и лицемерје тог концентрационог логора.

Генерал Мекензи био је трн у оку Сарајева јер се противио признању република, свестан да то води у рат.

У својим мемоарима, Мекензи сведочи да су муслимани у Сребреницу уз помоћ са стране убацили на хиљаде бораца и много оружја после чега су палили српска села и убијали мештане, а онда се повлачили у зону под окриљем УН.

"Када се 1995. снег отопио, Орићу је било јасно да ће Срби напасти Сребреницу како би зауставили масакре, па је побегао с војском. Био је уверен да ће НАТО и УН напасти Србе ако уђу у небрањени град. Муслимански мушкарци и старији дечаци су одвојени, а старци, жене и деца су пребацивани у Тузлу. То јесте одвратно, али ако неко жели да изврши геноцид, он неће дозволити женама да оду јер су оне кључне за одржање групе", писао је генерал Мекензи о Орићу којег је Максумић ослободио оптужбе.

- Једном су стражари су питали Машовића треба ли му Срба. Он је одговорио да су му потребни, али мртви. Нисам видео да је неко убијен и предат са мртвима који су страдали у минираном шљивику у кругу логора. Али, сазнао сам да је убијање логораша ради размене мртвих спровођено у опљачканој кланици убијеног Јована Нешковића - сведочио је Микеревић.

Микеревић каже да су суђења била праве лакрдије јер је Србима пресуђивано по у рату установљеном закону у коме су биле смртне казне, а муслиманима и Хрватима по законима СФРЈ, где се изрицало максимално 20 година затвора.

Он је говорио и о процесу Сретку Дамјановићу, кога је Максумић осудио на смртну казну због наводног убиства браће Блекић. Такође и о процесу Браниславу Ераку, кога је Максумић исто осудио на смрт због наводног силовања муслиманки у објекту Код Соње у Вогошћи.

- Током 1992. Алија Изетбеговић је позивао Србе да се врате у Сарајево и да им гарантује слободу. Тако су Бранислав Ерак и Сретко Дамјановић ухапшени, оптужени и осуђени на смрт - испричао је Микеревић који је као судија поротник тражио да се казне не изврше до завршетка рата, па је обновљен поступак у коме су преиначене на 20 година.

Микеревићу судбина Дамјановића и Ерака није позната, али зна да су се после Дејтона браћа Блекићи појавили живи и здрави, пошто су се од рата склонили у Србији.

Микеревић је подсетио да је у судски режирани "случај Ерак" био увучен и командант мировних снага УН у БиХ, канадски генерал Луис Мекензи.

- Под присилом на суду Ерак је морао да изјави да је Код Соње долазио и Мекензи и тамо наводно силовао муслиманке. Муслиманске власти у Сарајеву су у УН и у Хагу потом подигле оптужницу против Мекензија. УН су одбациле оптужбе као неосноване, али је Мекензи ипак смењен - каже Микеревић.

 

Прочитајте ОВДЕ како је телохранитељ Додиковог саветника ухапшен јер је украо оригинал Дејтонског споразума.

Извор: Вести