Иако је тада имала свега 14 година Луна је била убеђена у то да ће љубав са Вељком трајати вечно, о чему сведочи и видео-клип на Јутјуб каналу направљен за њих двоје, којим је Луна вероватно желела Вељку да докаже колико јој је стало до њега и њихове везе.
Међутим, оно што је и тада привукло највише пажње јесте Лунино љубавно писмо упућено Ражнатовићу, а које је пуно јаких речи за некога ко је тада још увек био малолетан.
Писмо објављено 2011. године преносимо у целости:
"Ово је прича о једној љубави која је почела давно, али увек се лоше заврши, и онда опет креће поново...
Надам се да ће једном почети, и да се никад више неће завршити, да ће трајати вечно! Није лако блистати около са лажним осмехом, а сама у ноћима плакати због свега. Није лако кад мораш бити јака због других, оно као фол мувати се са јос тројицом да би мислили да си га преболела, није лако када те он прогања, када те свака глупост подсећа на њега. Плакати у ве-цеу кад неко спомене несто вама битно, а онда брисати сузе и настављати са нормалним животом.
Није лако када схватиш колико тога сте имали заједно, колико сте ствари проживели у тако мало, или пуно времена. Како заборавити онај осећај када је све било савршено? Она јутра када те је будио порукама, оне ноћи које сте провели будни? И где утопити сву ту тугу? Ја моју утапам у речима. У сећањима. Водим рат са заборавом, негде дубоко у себи. И не, није нимало лако. Срећа па сам јако добра глумица. Толико тога желим да испричам. Толико је пуно ствари које не желим никада да заборавим.
Знаш оно када смо седели и гледали се у очи, смејали се без разлога? Не знаш. Имам неки осећај да је теби много лакше. Да си све заборавио, да ти није важно ни у пола колико је мени. Зашто се икада питам да ли ти недостајем? Нико не схвата... Нико не схвата колико те волим. Нико неће ни да слуша, никог не занима. Њима су то празне речи, глупости које лупа нека девојка. Мени? Мени су ове речи све што ми је остало.
Када бих могла урезала бих их у срце и полако умрла са њима. Али не могу. Могу само да останем да живим у рушевинама мојих снова, надајући се да ћеш ми се можда једног дана вратити. Често ми се твој лик појављује у сну. То анђеоско лице које и након толико времена не могу избрисати из главе, из срца у којем си остао урезан заувек. Осећам те под кожом, као да ми уместо топле крви ти течеш кроз вене, као да никад нећеш нестати! Увек се изнова појављујеш у мом сну на тренутке који трају попут вечности, јер у сновима си тако савршен, наша љубав је савршена, желим да то траје заувек! Неколико тренутака ме преплављује осећај да сам тако заштићена, вољена. Међутим, убрзо схватим да сам у стварности наивна девојка коју си лагао. 
Питам се, како неко може повредити особу за коју је говорио да је воли и причао све приче у које сам веровала, а биле су само речи које ти нису и неће значити баш ништа. Веровала сам ти, јер сам била заљубљена, а љубав је увек слепа. Ти си то вешто искористио. И сада се плашим помисли да ме је издала особа коју сам волела највише од свега, којој сам се дивила, а тако си ме разочарао. У твој живот је дошла она која ти можда значи све, али то није важно. За тебе сам била само број... Једна и једина девојка која те искрено и лудо волела. Али тако је то увек било у животу. Заљубљени су увек патили, били остављени, преварени!
Зашто те не могу једноставно заборавити? Не знам, не могу се борити против себе, свог срца, превише сам слаба. Знам да ову празнину коју осећам, која ме сваки пут скрши, поломи све у мени можеш само ти уклонити. Прогања ме мисао да те друга љуби, та мисао ми не да мира... Иако си ме издао, разочарао, заувек ћу те памтити као савршену особу јер си такав у мојим сновима, анђеле!"
Прљави плес, ватачина, перверзије. Сада не причају, али погледајте ОВДЕ шта су Мина и Ана радиле у мраку у соби.
Извор: Телеграф
