Све је у овом мечу било мирољубиво изузев партија и оне шаховске жеље да се надигра противник. Два организациона штаба, један у Даласу (Џејмс Сталингс, директор шаховског програма и интернационални мајстор Раде Миловановић, тренер) и други у Београду (проф. др Милош Недељковић и Небојша Баралић) кренули су у организацију овогодишњег меча само пар дана након завршетка претходног. Договори око термина новог дуела, па испробавање нових техничких могућности, избори говорника, вишеструке пробе везе пре одигравања меча, срдачни поздрави непосредно пре и након завршетка меча, све су то активности које се спроводе у академској и пријатељској атмосфери. Сам меч, чији су главни актери по 16 најбољих студената-шахиста са ова два Универзитета, је препун такмичарског набоја, борбе за што бољи резултат и свеукупну победу у мечу, која бољем пружа могућност да једну годину ужива у шаховској слави. Када је Далас објавио свој састав са шест велемајстора и пет интернационалних мајстора где најслабији има рејтинг 2422, било је јасно да је нови састав Универзитета Тексас најјачи у историји овог догађаја. Као и сваке године, улога фаворита у првој половини партија припада Даласу, а у другој Београду. Међутим, ове године та граница средине је померена чак за три табле у корист Даласа. Плус, прва табла Даласа, велемајстор Антон Коваљов има рејтинг 2664! Затим, бољи рејтинг од једанаестог играча Даласа имају само четири наша играча. Све су то подаци који су у старту указивали на не баш сјајан исход. Али, то су само статистички подаци који су брзо остављени са стране. Сви су били свесни значаја овогодишњег меча. Није то био обичан 12. по реду. Тренутни резултат је био такав да је Београд губио 5:6 и да је претрпео два узастопна пораза након којих је уследио преокрет у укупном резултату. У Београду је извршена „шаховска мобилизација“. Успешно! Одзив максималан! Синоћ су се у Свечаној сали окупили сви најбољи студенти шахисти које Београд има. Одмах се видело да су изузетно мотивисани и спремни да пруже свој максимум и да победе „амерички универзитетски шаховски дрим тим“. Како је то све изгледало описао нам је капитен тима Универзитета у Београду, интернационални мајстор Јован Тодоровић - Изузетно занимљив меч у коме је екипа Београда, на опште изненађење, била доминантна против фаворизованог противника. Иако се крајњи резултат може оценити као повољан за нас, остаје жал због испуштене победе. Од прве одлучене партије Београдски универзитет је био у вођству све до самог краја, а Американци су резултатски били равноправни само на почетку и на крају меча. Он каже да је стратегије екипе била да добијемо што убедљивије на последњих пет табли где смо били фаворити, а да се храбро боримо на првих једанаест табли где су противници имали огромну превагу у рејтингу и додаје да то није била борба без наде јер су наши момци на тим таблама били "фајтери способни да нанесу пораз чак и играчима чији је рејтинг знатно већи од њиховог". - Меч је тако и почео, ефектном победом Лакија Несторовића против велемајстора Преоту Развана,а која ја дала тон читавом наставку меча. Већина наших позиција је била веома изгледна. Лаза Радусиновић, Мила Жарковић и Адела Великић су уверено водили своје партије до победе, а када је Милован Ратковић преокренуо слабију позицију деловало је да се Американцима црно пише. Поготову што је у тим тренуцима Марко Ненезић принудио на предају Антона Коваљова, играча са рејтингом 2664! Водила се жестока краљево-индијска борба по свим фронтовима, а Марко је на крају противника уплео у матну мрежу, и то при ограниченом материјалу, у завршници! Уз почасти свима, Ненезић и Несторовић су главни хероји, овог 12. по реду сусрета београдских академаца са колегама из Даласа. Зајић, Драшковић и Луковић су ремизирали после велике борбе, као и Тијана Благојевић која није успела да реализује микроскопску предност. Остали су подлегли притиску борећи се до последњег даха. Позиције Вучинића, Димића и Потпаре биле су веома изгледне, Беседеша и Кипроског пристојне, а недостатак времена утицао је да Милоје Ратковић изгуби већ достигнуту реми позицију за коначни спас Американаца и нерешен резултат у мечу. 
У мини мечу, на првих шест табли на којима је Далас имао све велемајсторе, Универзитет у Београду је био бољи 3,5:2,5! Остаје доза незадовољства што тај резултат није крунисан и укупном победом. Овако, бар је прекинут низ од два пораза и са великим очекивањима се очекује наредни 13. Трансатлантски куп „Светозар Глигорић“. Студенти су својим играма заслужили да се нађу на првом месту ове репортаже јер су они били истински јунаци вечери. Сама организација отварања обухвата заједнички програм који је посредством видео-конференцијске везе, започео у 18.30 поздравним говорима проф. др Милоша Недељковића и Џејмс Сталингса. У београдском програму о мечу су говорили и поздравили учеснике из Даласа проф. др Ненад Зрнић, продекан Машинског факултета за међународну сарадњу, др Милољуб Албијанић, велики љубитељ шаховске игре и професор математике. Специјално изненађење је био велемајстор Александар Инђић, некадашњи студент Унвиерзитета Тексас. На супротној страни Атлантика међу говорницима су се нашли представници Универзитета и града Даласа, проф. др Видентал Хобсон и као специјално изненађење Даласа проф. др Влада Драговић, шеф катедре за математику на Универзитету Тексас који је док је радио у Београду био директор Математичке гимназије. Присутнима се обратио у улози судије и међународни шаховски судија Брајан Јанг. Затим је уследило представљање екипа од стране капитена интернационалних мајстора Јована Тодоровића (Београд) и Радета Милосављевића (Далас) и сам меч о коме је било доста речи. Екипа Универзитета у Београду је била стационирана у Свечаној сали 211 на Машинском факултету, а њихове колеге у Дејвидсон Аудиторијуму у Даласу. Виртуелни домаћин меча је ICC (Internet Chess Club), светски сервер за играње шаха. Меч се играо на 16 табли путем интернета са темпом игре 40 минута за целу партију, плус 5 секунди бонификације по сваком одиграном потезу. Користим прилику да се захвалим Машинском факултету који је већ 15-так година база универзитетског шаха у Београду и у Србији, као и продекану за финансије проф. Цветку Црнојевићу који је најзаслужнији што је наша екипа била униформисана у сиве мајице са обележјима Универзитета. Велику захвалност дугујем представницима медија (Марјан Ковачевић, Марко Максимовић, Мирослав Нешић...) који редовно прате и извештавају са меча, као највернијим навијачима који сваке године долазе да пруже подршку нашим студентима. Искрено верујем да ће и тај број наредних година бити већи. Као и ранијих година организатори београдског дела меча су били: Универзитет у Београду, Машински факултет, Завод за унапређивање образовања и васпитања, предузеће АГЕ и Спортско удружење Универзитета у Београду. Следећи, једанаести по реду меч одржаће се за годину дана. Тачан датум биће ускоро одређен. За Правду, Небојша Баралић
