Када је као владика боравио на Косову и Метохији, десило се да је патријарха Павла зауставила наоружана албанска банда. О самом инциденту се не зна много, али банда или припадници ОВК-а су му је затражили да клекне и помоли се за пострадале Албанце. Павле им је тада смирено и трезвено одговорио да се он клечећи моли у цркви за све пострадале и невине жртве без обзира на њихову националност и веру. Тако је неповређен успео да настави пут.

Док је као васпитач радио у Бањи Ковиљачи, из ледене воде спасао је дечака који се давио. Као последицу тог подухвата добио је, у то време, смртоносну туберкулозу. Међутим, иако му доктори нису давали више од три месеца живота, он је успео да се опорави и доживи дубоку старост.

Веровали или не, некада давно у истој клупи у гимназији у Тузли седели су Меша Селимовић и патријарх Павле.

Једном приликом када је завршио са јелом, узео је салвету испред себе на којој је било неколико мрвица. Тихо је покупио сваку мрву и појео. Присутни су шокирано упитали шта то ради, а он им је одоговорио: "Не знате ви, децо моја, шта значи глад и колико је деце широм света гладно, а ми бацамо хлеб поред стола и у контејнере. Некима оне представљају живот и наду, а ми их се тако лако одричемо. Сетите се сваки пут гладне деце широм Африке и света када видите мрвице поред стола."

Једном је патријарх ишао негде авионом. Када су летели над морем, авион је ушао у зону турбуленције и било је труцкања. Млади архијереј који је седео поред патријарха питао га је шта он мисли о томе ако се авион сада сруши. Он је без збуњености рекао: "У односу на себе, примићу то као акт праведности, јер сам у животу појео толико риба да би сада било чудно када оне мене сада не би појеле."

Потомцима свог брата, као најближим сродницима, оставио је само будилник и сат, док ће његовим ордењем, али и писаним делима, која већ данас имају непроцењиву верност која се мери милионима евра, располагати СПЦ.

Умео је да буде и строг. Уочи једног обеда, за трпезом су сви изговарали молитву. Један монах је ћутао. Патријарх га упита зашто ћути, зашто се не моли са осталима, а монах је одговорио да се моли у себи. Патријарх му је на то додао да онда треба и да једе у себи.

Мало је познато да је био и изузетан певач. Уживао је у вишегласном појању духовних песама. Никада се није устручавао да негодује уколико хор не би певао са верским заносом, па је знао да стане пред њих и пун жара покаже како се певају литургијске песме.

Патријарх Павле рођен је као Гојко Стојчевић, а 1948. замонашио се у манастиру Благовештење. Одрастао је с тетком по оцу, коју је много волео и која му је заменила родитеље. Имао је жељу да постане лекар.

Прочитајте ОВДЕ зашто је име Срби старије од имена Словени?

Извор: Еспресо