Иако је Министарство обране добило четири понуде, избор се свео на ону између шведског Грипена и израелског Ф16 Барак. Америчка понуда за Ф16 блок 70 Хрватској је прескупа, а Грчка за Ф16 није одговарајућа. У том случају све се своди на избор новог авиона ЈАС 39 Ц/Д верзија и Ф16 Ц/Д верзија Барак, произведеног крајем 80-их година прошлог века. Ваздухопловни стручњаци тврде да, с техничке стране, за Хрватску ниједан избор неће бити лош. Оба авиона су квалитетна те ће ХРЗ и држава њима профитирати, и одбрамбено, и технолошки.

Према доступним информацијама, финансијске разлике у понудама су велике, што и не треба да чуди с обзиром на то да је реч о новом и старом авиону. Шведска понуда је већа за неколико стотина милиона еура, па је она без наоружања, а у израелску је, наводно, укључено и наоружање. Али, према речима Мајкла Јохансона, потпредседника компаније СААБ, произвођача Грипена, они су спремни на нови круг разговора с хрватском страном око понуде. Иза тих његових речи, како сазнаје Јутарњи, крије се заправо нова, знатно нижа финансијска понуда за Хрватску. Она би могла да буде представљена ако хрватска страна одабере израелску и шведску понуду и од обе стране затражи коначну најбољу понуду. Према пројекцијама прорачуна за раздобље од 2018. до 2020. Министарство одбране за постројења и опрему у склопу набавке авиона 2018. године намерава да издвоји 350, а 2019. и 2020. године по 360 милиона куна.

Иако је цена набавке авиона изузетно битна, хрватски ваздухопловни стручњаци наглашавају да је у разматрању понуда изузетно важно сагледати трошкове током целог периода коришћења, а Хрватска тражи авион који ће користити следећих 30 година. Пре свега се мисли на трошкове одржавања, инфраструктуре, летне трошкове. Они су, према свим анализама, за Грипен знатно мањи него за Ф16. По доступним међународним војним анализама, у 30 година експлоатације авиона трошкови код Грипена наводно су  мањи за око 800 милиона евра у односу на Ф16.

Саговорници Јутарњег истичу неколико важних техничко-тактичких разлика између ова два авиона. Израелска надограђена верзија Ф16 Барак има двоструко већу носивост од Грипена те може да понесе и до седам тона наоружања. То је, пре свега, велика предност у борбеним операцијама ваздух-земља.

Осим тога истиче се борбено искуство овог авиона које Грипен нема. С друге стране СААБ Хрватској нуди најновију унапређену верзију авиона с пакетом МС20 који, на пример, укључује нови радар дохвата 300 километара и откривања циља минималне површине од 0,4 четворна метра. Ту је и ауто флy уп опција, те комуникација заповедништава и пилота у реалном времену... Израелска страна такође нуди дорађену модернизирану верзију Барака, што тај авион подиже на нову разину.

У свему томе важна је и подршка владе одабране земље произвођача авиона. Шведски министар обране Петер Халтквист истиче да шведска влада у потпуности подржава понуду СААБ-а, али не објашњава шта би она учинила у случају проблема у испоруци авиона, наоружања или на који начин може финансијски "олакшати" понуду.

Министар одбране Крстичевић увек истиче да је држава при склапању уговора о набавци авиона мора да осигура "да тај уговор буде подлога за јачање привредне сарадње и да кључни елемент мора да буде партнер који ће да инвестира у хрватску привреду".

И израелска и шведска страна спремне су, у склопу војне сарадње, на велика улагања у Ваздухопловно-технички центар у Великој Горици, који би, према њиховим плановима, био знатно технолошки унапређен као регионални центар за одржавање њихових авиона. Израелска страна ту планира и даље технолошке искораке у друге сфере ваздухопловства. Кад је реч о индиректном оффсету, он, према уредби Европске комисије, више није допуштен и више није могуће уз куповину авиона везивати отварање нових индустријских погона, што је, на пример, у Мађарској направио Елецтролуx. Ипак, могућа је индустријска сарадња на нивоу односа хрватске Владе с владом државе произвођача авиона.

У том контексту треба гледати недавно потписани споразум о сарадњи у пољопривреди између хрватске и израелске владе. С друге стране, СААБ најављује покретање Иновацијског програма који би се састојао од Центра за софтвер, Научног парка и Универзитетског истраживачког програма. У СААБ-у тврде да тај програм нема везе с набавком авиона, већ ће бити реализован без обзира на одлуку хрватске Владе. Али, чињеница је да је пројект представљен у самом финишу анализе понуда.

Према неслужбеним информацијама, обе стране имају већ припремљен низ пројеката који ће бити активирани након доношења одлуке о одабиру.

Прочитајте ОВДЕ зашто је руски тенк Т-72Б3 неуништив?

Извор: Јутарњи