Пише: Бранко Павловић
О београдским изборима ће тек бити речи, сада само желим да истакнем неколико ствари у погледу референдума за промену Устава.
Прво. Веома је важно да што ширем кругу својих познаника објасните да промена Устава без референдума није могућа на законит начин. Уобичајени одговор „па шта, ко да би му било први пут да ради незаконито и неуставно“ има један велики недостатак, који такође треба објаснити. Немачкој је важно да све буде правно префектно у вези одрицања од Косова и Метохије. Имају они већ Бриселске споразуме, па ипак траже промену Устава и измену резолуције 1244 СБ УН. Знају колонизатори да „реалност“ није добра основа за трајно подјармљивање Срба. Зато траже да буде и све у складу са правом.
Друго. Тај исти запад ће инсистирати: А) на брзини промена и Б) на недвосмисленим формулацијама у погледу признања сецесије КиМ. Брзина им је потребна због њих самих, зато што су свесни да њима цури време и да ће се број значајних политичких гласова унутар ЕУ, који доводе у питање исправност признања сецесије КиМ, само умножавати у краткој будућности. Јасноћа норми им је важна зато да би цела операција искоришћавања овог тренутка када је Вучић на власти имала смисла. Шта им значи да добију промену Устава која није јанса? Ништа. И неће то ни дозволити. Управо је та јасноћа наш савезник на референдуму. Овога пута ће нама бити лако да докажемо да је Вучић издајник и да треба одбацити промену Устава.
Треће. За запад је ово ситуација „сад или никад“ зато што само Вучић може да им испоручи Косово. Само он и нико други, без обзира што они имају још сијасет других политичара у Србији који их слушају. Ти други не могу да преваре људе. Вучић може.
Четврто. То значи да сви ми остали морамо да објаснимо суграђанима да је веома важно изаћи на референдум и масовно гласати ПРОТИВ. Тим једним ударцем, поништићемо деценијске напоре запада да нас сломе. Са подстицањем на масован излазак на референдум, када буде расписан, треба почети одмах. То је наша главна полуга отпора колонизаторима и веома важна полуга. Мирним средствима. А увек прво треба исцрпсти сва мирна средства.
Пето. Још једном око „реалности“. Не улазећи у друге разлике, да ли сте приметили да наши заговорници да се има уважити „реалност“ када говоре о КиМ, то исто уопште не примењују на Крим? Па да ли ико верује да је руска власт на Криму упитна у било ком погледу, када је реалност у питању и да ли ико верује да се то може икада изменити. Међутим, они у тој реалности виде сасвим довољан основ да се иста не уважи и да се баш та реалност узме као оправдан основ увођења санкција Русији. Дакле, против те стварне реалности се треба борити. Наравно на страни запада. Ма колико то било безизгледно и глупо. А против сецесије Косова се не треба борити, јер је то „реалност“, иако се та реалност итекако може променити у сасвим догледно време. На КиМ, то такође треба запамтити, кључни део власти врше међународне институције, дакле чак и нема реалности да Албанци врше власт у битним сегментима. Али је све то за наше академике, политичаре, аналитичаре, неспорно непроменљиво. Опет на страни интереса запада.
Одатле следи, хтели то они да признају или не, да је истина просто тамо где је западни интерес, тачније где су интереси НАТО, ЦИА, МИ6 итд. А зашто је то истина – па зато што те службе кажу да је тако. Па онда како би другачије могли да мисле и говоре наши академици.
Шесто. Да се почне са припремама. За сваки случај.
Путин и Вучић решавају статус Руско-српског хуманитарног центра у децембру. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Фонд стратешке културе
