Две кашичице конфликта, једна чаша нуклеарног оружја, прстохват неповерења — то су састојци којима најлакше можете „умутити“ хладни рат. Отфрид Насауер, експерт за нуклеарно оружје Берлинског информационог центра за трансатлантску безбедност, сматра да још увек нема места причама о почетку новог хладног рата, али наводи да би требало говорити о „састојцима“, односно чиниоцима који су у претходном периоду довели до хладног рата. Насауер говори, уз дозу забринутости, да прати развој безбедносне политике у Европи и свету: - Озбиљна тенденција смањења огромних потенцијала нуклеарног оружја, која је постојала пред крај и након хладног рата, можда ће се у наредним година претворити у нешто сасвим обрнуто и довести до нове нуклеаризације. Експерт скреће пажњу на то да САД имају озбиљне намере да модернизују око 150 бојевих глава које се налазе на територији Европе. - Све су то бомбе које се испуштају, бацају из авиона. У овом тренутку, ради се на прецизнијим верзијама постојећег оружја, које би требало непогрешиво да погађају мету, али ће имати и мању разорну моћ, чиме се вероватно жели постићи већа флексибилност употребе него што је то био случај у прошлости, каже Насауер.

Да ли ће се на тлу Европе појавити нове ракете

Са друге стране, сматра Насауер, постоји могућност да на основама међусобних оптужби Русије и САД на рачун тога ко је први и у којој мери нарушио Споразум о ликвидацији ракета средњег и малог домета, почну да се постављају све новији нуклеарни системи. Почетком новембра је Зигмар Габријел, тада још на месту шефа немачке дипломатије, у интервјуу за „Билд“ упозорио да постоји могућност да се на територији Европе поставе нове ракете средњег домета. - Данас се мало пажње поклања уговору који је закључен 1987. године између САД и СССР-а, а који регулише смањење броја ракета средњег и малог домета. А то је велика грешка, сматра Насауер. Проблем је у томе, каже он, што државе све мање верују једна другој: - Контроли обичног наоружања се не поклања довољно пажње, а истовремено се интереси Русије уопште не узимају у обзир. Недостатак поверења доводи до тога да споразуми о контроли наоружања, које су својевремено обе стране потписале, данас имају много мању вредност него некада.

Опасност од нове нуклеарне кризе

Мора да постоји више транспарентности, сматра Насауер, како се не бисмо опет нашли у ситуацији попут оне током хладног рата, када стране нису међусобно веровале једна другој. - Штавише, степен неповерења је био веома висок, као на пример током Кубанске кризе, када се свет нашао на ивици нуклеарног рата. У свом излагању током емисије на радију НДР (Севернонемачка радио-телевизија) Насауер је скренуо пажњу на твитове и изјаве америчког председника Доналда Трампа, који је је СТАРТ 3 (Уговор о смањењу обима стратешког наоружања) — један од најважнијих споразума тог типа, окарактерисао као документ који једнострано погодује само интересима Русије. Штавише, недавно је током једне седнице у Белој кући Трамп рекао да сматра разумним и прихватљивим увећавање нуклеарног потенцијала САД за чак 10 пута. Насауер подвлачи да није познато да ли је Трамп то заиста рекао, али да је амерички председник сопствени став овим поводом изразио у свом твиту: - Било би идеално када бисмо могли да избегнемо постојање нуклеарног оружја, али докле год оно постоји бар у једној држави, ми ћемо бити лидери у тој групи. Без обзира на прилично контроверзне ставове, подсећа немачки експерт, Трамп ће за неколико месеци морати да конкретизује свој став и да представи Конгресу извештај о томе како САД виде свој нуклеарни потенцијал у будућности. Руску реакцију на најновије притиске да се Србија учлани у НАТО, прочитајте ОВДЕ. Извор: rs.sputniknws.com