Овај пројекат је финансирала и осмислила Туристичка заједница Книна, а професор Драгољуб Чупковић, један од преосталих Срба у овом граду први се јавно успротивио оваквом прекрајању историје.
- Срби као да никад нису живели на овим просторима, али и као да ничим нису потпомогли изградњу овог града. Стварност је сасвим другачија, а то је очигледно некоме засметало - каже Чупковић.
У поменутој туристичкој брошури не спомиње се ниједна од "српских грађевина", али ни српски интелектуалци који су на сваки начин, кроз векове, доприносили развоју града.
- Мада се Саборни храм Покрова Пресвете Богородице налази у главној книнској улици и званично је споменик културе Републике Хрватске, у овој брошури није поменут ни словом. Уосталом, као ни преосталих 15 цркава и три манастира из 14. века: Крупа, Крка и Драговић. Па Богословија - Три јерарха у Крки је стара више од 400 година, такође није завредела да се нађе у туристичкој понуди Книна - набраја Чупковић.
Он подсећа да се на списку туристичке понуде нису нашли и многи други историјски вредни споменици или објекти.
- Чупковића мост, камени вијадукт, ремек-дело градитеља из 1925. године и даље је други по величини у Европи. Али у Книну су и, додуше и даље девастирани, школе и домови Доситеја Обрадовића и Вука Караџића који су овде радили као просветитељи. Могу се набројати и бројни срушени споменици из периода НОБ-а - истиче Чупковић и додаје да није најпоразније то што у пројекат туристичке понуде овог града није био укључен ниједан Србин, већ чак ни струка.
- Чак нису ни морали да питају нас. Али Книн има међу суграђанима и докторе наука и професора из области археологије, историје и уметности. Зар је било толико тешко да се упита струка, а не да се и туристичка понуда заснива на политици - пита Чупковић.
Јелић: Исправићемо пропуст
Чупковић је на скандал са туристичком брошуром најпре реаговао у "Слободној Далмацији". То је изазвало поприличну буру у овом граду, после које су се, притиснути чињеницама, огласили и челници Книна.
Градоначелник Марко Јелић оценио је да је реч о "ненамерном пропусту", који ће сигурно бити исправљен.
- Реч је сигурно о превиду и ми ћемо то свакако исправити. То што професор Чупковић напомиње заиста је део нашег книнског идентитета и културне баштине и као такво вредно спомена. Видео сам брошуру и до тог пропуста дошло је јер се радило по инерцији, материјал је практично преузет од оних који су на таквим пројектима радили раније - казао је Јелић.
Прочитајте ОВДЕ зашто је главни историчар Института за холокауст у Израелу рекао да је Јасеновац био бруталнији од Аушвица?
Извор: Вести
