Русија и сада експлоатише око 5,5 милиона тона нафте годишње са Арктика, али већина мора прекривена је дебелим слојем леда, што вађење нафте са површине чини готово немогућим. Зато се Москва окреће пројекту "Санта леда" (Iceberg), амбициозном плану који подразумева коришћење екстремне технологије у екстремним условима.
Трка за ресурсима на Арктику није нова. У њој учествују и Данска, Норвешка, САД и Канада, а Русија на Арктику буши већ деценијама. Гас и нафта из тог подручја, важан су извор прихода и енергије за Русију, а пројекат "Санта леда" можда је начин да Москва задржи монопол над тим важним ресурсима, пише Би-Би-Си.
Нико није пробао ништа слично пројекту "Санта леда"
Фондација за напредне студије, руска агенција за развој нових технологија, планира да на Арктик пошаље роботе-подморнице, а постоје и нагађања да је тајни циљ пројекта заправо развој подводног војног система.
У центру пројекта "Санта леда" је 182 метра дуга подморница "Белгород", највећа нуклеарна подморница икада направљена. Према плану, ова подморница вршиће истраживања испод леда, полагати подводне каблове и служити као платформа за мање подморнице.
Можда најамбициознији део пројекта "Санта леда" су планови за градњу првих подводних нуклеарних електрана, које би служиле као станице за пуњење робота-подморница у пролазу. У плану је аутономни реактор од 24 мегавата, с роком трајања од 25 година. Свака од подводних електрана функционисала би самостално, а рутинско одржавање обављали би техничари једном годишње.
Проблем је то што се Русија показала као врло непоуздана у вези са безбедности на мору када су у питању нуклеарна пловила. Од 1961. године Русије је изгубила седам подморница, неке од њих управо због проблема са нуклеарним реактором. Ипак, руско енергетско предузеће "Никиет" наводи да непостојање људских руководилаца заправо подиже безбедност, јер нестаје ризик од људске грешке, попут оне која је узроковала несрећу у Чернобиљу.
Подводни нуклерни реактори тренутно се развијају, а планира се да први буду стављени у погон до 2020. године. На изградњи реактора било би ангажовано тек неколико људи, док би већину посла одрадила аутономна подводна возила (АУВ-и).
Русија је у прошлости каскала са АУВ возилима, али чини се да се ствари мењају. АУВ "Harpsichord-2R-PM", тежак две тоне и дугачак 6 метара, тренутно се тестира у Црном мору, а возило је направљено управо за потребе пројекта "Санта леда".
Стварни мотиви Русије
Иако климатске промене са једне стране можда и помажу Русима јер отапају арктички лед, с друге би стране могле проузроковати политичке несугласице на том подручју.
Дмитриј Рогозин, заменик премијера Русије, рекао је на конференцији у марту да би арктички регион требало да буде "територија мира и сарадње", али то се не слаже са руским акцијама. Око 50 бивших совјетских база поново је активирано, а руска армија има и нове Арктичке бригаде, посебна возила за то подручје, док руска флота добија и нове нуклеране ледоломце.
Постоје и они који верују да пројекат подводних нуклерних електрана за циљ има изградњу сонарног зида, познатог као Хармони, који би помогао откривање и праћење НАТО подморница, али и да Русија овим пројектом жели да прошири своју подводну територију.
Одлука САД да остану у Сирији и након победе Русије доводи Путина у ову позицију. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
