Јагланд је прецизирао да то не значи да је Савет Европе спреман да призна "анексију Крима".

Уколико санкције не би биле укинуте, Москва би могла да одлучи да напусти Савет Европе што би по оцени Јагланда "било веома лоше". Он је објаснио да је Европски суд за људска права, који је једна од под-институција Савета Европе, веома важна за руске грађане. Алузија на чињеницу да све док је Русија чланица Савета Европе, њени држављани имају право жалбе овом суду са седиштем у Стразбуру, као и право да траже да руска држава поштује европску конвенцију о људским правима.

Уколико би Русија напустила Савет Европе "имали бисмо Европу без Русије, што би за Европу био велики корак уназад", рекао је Јагланд и поставио питање да ли је то политички исход "који желимо".

После присаједињења Крима Русији 2015. године посланици из парламената држава чланица изгласали су у Парламентарној скупштини Савета Европе (ПССЕ) у Стразбуру, резолуцију о ускраћивању права гласа руској посланичкој делегацији. Руски посланици од тада су бојкотовали заседања ПССЕ.

Савет Европе остаје за сада разапет између људских права и финансијских потреба. Уколико би Русија изашла из ове организације, а уз њу и Турска, која то наговештава - финансијски проблеми могли би да доведу у питање њен опстанак. Међутим, француски председник Макрон је у Стразбуру рекао Јагланду да "излазак земаља као што су Русија и Турска из Савета Европе - не би служио ничему".

У јуну ове године шеф руске дипломатије Сергеј Лавров обавестио је ГС Савета Европе Торбјорна Јагланда да Москва неће уплатити допринос од око 110 милиона евра у буџет Савета Европе све док руска делегација не добије своја пуна овлашћења. Земље и посланици који се пак залажу за санкције Русији наводе као главни аргумент принципијелан став према државама које крше људска права, као што су Пољска, Мађарска, Турска итд. "Ако Русију поштедимо, шта ћемо њима да кажемо?", питају они.

Прочитајте ОВДЕ шта се десило са америчким "Посејдоном" када се у ваздух подигао руски "Сухој"?

Извор: Вести