"Ја сам могао да будем и фудбалер, или чак полицајац. Један деда ми је био милиционер, а други фудбалски тренер. Нисам постао фудбалер јер сам екстремно неталентован за фудбал", почиње своју причу Срђан.
Како је рекао, "Моби Дик" је почео 1989. у његовој глави кад је хтео да се изразим на неки свој начин.
"Као неко ко је одрастао на музици осамдесетих, био сам поражен кад сам схватио да је деведесетих све отишло доврага. Био сам поражен када сам схватио да људи слушају народњаке. Чуо сам да постоји нека Ибарска магистрала, да на неким свадбама по селима неки људи певају песме..."
Испричао је како је као клинац радио у једној у дискотеци као ди џеј.
"То је био клуб при месној заједници. Програм се састојао из неке стране музике необавезне за почетак, онда диско фанки... Онда је био блок домаће музике али Лаки Пингвини, ЕКВ... У екстремним ситуацијама, е то је нагињало ка народњацима, било је Бијело дугме. Али то је мени било - Јао Бјело дугме. Мерлин? То уживоту нисам пустио. Кад ми неко тражи Мерлина кажем - Ај пали, пустићу ти ЕКВ.", искрен је Срђан.
О деведесетима, између осталог, каже да се склањао да га неко не мобилише.
"Немам тај порив да идем као нешто да пуцам. Што да пуцам на некога. Не знам шта бих урадио да ме је неко терао у рат... Па побего бих као неки моји пријатељи. Нико ме на срећу није прогањао, па сам и остао", каже фронтмен групе "Моби Дик".
Он каже да не воли кад неко прича да су деведесете по питању музике ружне, јер су оне оне су биле, што се тиче песама, веселе.
"Мене нико није звао тад из власти да правим веселе песме да скренемо пажњу са нечег ружног..."
Говорећи о свом највећем хиту песми "Краљ кокаина" Срђан открива да је то његова аутобиографска песма.
"Живео сам са девојком, практично смо у браку били, од моје 19 до 23 године. Када смо се разишли ја сазнам да је она била у шеми са једним од већих дилера кокаина. То је за мене био шок. Тад сам и написао ту песму", испричао је он.
О жестоким момцима деведесетих каже да их је познавао али да им никада није подилазио.
"Знао сам покојног Шљуку... Сретао сам их на све стране. Аркана сам познавао. Ок су гледали на мене. Нисам им подилазио, јер нисам имао никакав интерес. Неки квази криминалци су ми нудили да ми буду спонзори али сам то одбијао. Нисам хтео да ме шетају ко мечку", рекао је Срђан.
Што се политичара тиче истиче да је био једном у кући Слободана Милошевића на Дедињу.
"Био сам у Милошевићевој кући кад је његова ћерка Марија правила журку. Пола естраде је било. Нисам видео Слобу, видео сам само њега и његову жену на слици на зиду", присетио се Срђан.
Јелену је убио неко јако близак-или муж Зоран или неко од чланова породице и пријатеља. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Балкан инфо
