Правда

У складу са Уставом дефинисаним мањинским правима, новим законом се омогућава припадницима мањинских народа и других мањинских националних заједница, односно народима као колективитетима, избор, употреба и јавно истицање националних симбола. Предложеним законским одредбама требало би да се јасно дефинишу ситуације када је употреба националних симбола забрањена, преноси „Дан“ Међутим, с обзиром да Срби нису мањински народ, остало је недоречено да ли се новим законом ситуација мења и за њих. Сведоци смо да када се год истиче српски барјак црногорске власти посежу за хапшењем. Ради се о селективној правди и селективним правима која нису иста за све грађане Црне Горе. Да ли се ствари мењају новим законом или се овим само легализује употреба сепаратистичких симбола Санџака и албанских паравојних формација? Министар за људска и мањинска права Мехмет Зенка казао је након сједнице за "Дан" да је припадницима мањина предложеним законом дозвољена употреба националних симбола у приватним прославама, културним и политичким догађајима. "Националне мањине могу употребљавати своје симболе у својим политичким активностима, на свадбама и другим приватним прославама. Дозвољена је употреба и у институцијама чији је оснивач општина у срединама у којима мањина чини изнад пет одсто становништва. Забрањена је употреба државних симбола у свим институцијама Владе и државе Црне Горе, у Скупштини, на Универзитету, у школама и слично", изјавио је Зенка. Зенка није појаснио да ли се то односи и на сепаратистичку заставу Санџака, која је била истакнута чак и на свадби сина високог функционера СД-а Џевада Шабовића, Аднана. Подсетимо, да за разлику од српских сватова, где је полиција веома ажурна да упропасти весеље, у овом случају, као и у многим случајевима када су истицане албанске, хрватске и турске заставе, није било никакве интервенције. Није чак било ни већег реаговања у медијима. Министар за људска и мањинска права није појаснио ни да ли се овај закон односи на истицање симбола албанских паравојних формација, на које држава ни до сада није реаговала. Тј. шта се у новом закону тачно подразумијева под националним обиљежјем. Влада је задужила надлежне ресоре да, ради усклађивања са утврђеним предлогом закона, припреме измене и допуне одредби Закона о државним симболима и Закона о јавном реду и миру, како би се истовремено, као јединствена целина, упутили у скупштинску процедуру, наводи „Дан“. Остаје да видимо да ли нови закон ставља тачку на угрожавање основних људских права, пре свега српске заједнице у Црној Гори. На истицање барјака грађани су и према Уставу имали право, али су та права непостојећа када су у питању Срби. Да видите зашто на Космету има мање од 5% Срба, погледајте ОВДЕ. Извор: ИН4С