Ова анализа, која је недавно интерно прослеђена члановима ЕП, не представља званичан став ЕП. Како је Танјугу речено у ЕП, у питању је анализа која је начињена да би послужила као додатна информација парламентарцима приликом дебате о одређеним питањима. У том документу под називом "Сарадња Србије са Кином, ЕУ, Русијом и САД", у препорукама ЕУ и ЕП се констатује да "јавност у Србији слабо разуме шта тачно ЕУ тражи кад је у питању Косово, укључујући и разграничење поимања 'пуне нормализације' од 'признавања'". "ЕУ би требало да тежи унапређењу комуникације да би се истакло да је процес приступања фокусиран на 'потпуну нормализацију' односа две стране, а не нужно признавање (иако би то могло да се појави у једном тренутку у будућности). Иако је то и даље за многе Србе горка пилула, то би могао бити довољан политички 'смоквин лист' да се ублаже бриге око независности Косова", пише у препорукама анализе. У анализи се предлаже да би институције ЕУ требало да раде на побољшању свог имиџа и негативне перцепције ЕУ у српској јавности, промовишући европске вредности. "ЕУ мора да се постара да не изгуби репутацију заштитника одређених принципа, као што су владавина права (независно правосуђе...), транспарентност, демократија", каже се у анализи. У анализи се препоручује да, са политичког становишта, ЕУ мора да покаже и одређено "политичко прилагођавање" за Србију што се тиче Косова и других осетљивих питања. "Нарочито се изузетно контроверзна питања, као што су санкције против Русије, морају пажљиво третирати", наводи се у препорукама и истиче да би требало нагласити да се интереси Србије у региону подударају са интересима ЕУ (када је реч о регионалној стабилности, просперитету и прихватању европских вредности). Препоручује се да се просечним грађанима Србије објасне напори ЕУ и њено ангажовање у Србији, да се ЕК укаже на значај изградње позитивне јавне слике ЕУ међу Србима, да се успостави специјални фонд ЕП за спровођење информативних кампања "у корист народа Европе". Такође се, између осталог, препоручује и одржавање јавних догађаја у Бриселу и Београду у сарадњи са различитим генералним директоратима Европске комисије, као и блиска сарадња са српским Министарством за европске интеграције и одобрима Народне скупштине. Шта је Дачић рекао након састанка у Атлантском савету о улози САД-а на Балкану, али и у бриселским преговорима између Београда и Приштине, прочитајте ОВДЕ. "Привремени окупатори са Запада желе да растуре срж српске државности", тврди Валериј Михаилович Коровин је заменик директора Евроазијског покрета и директор Центра геополитичких експертиза из Москве. Више о томе прочитајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
