Том пресудом Слободан Праљак осуђен је на 20 година затвора. Чим је чуо пресуду Праљак је попио отров. Преминуо је у болници истог дана.

Хашки суд у марту ове године Хрватској и БиХ упутио је врло необичан захтев.

Од држава се, наиме, тражи да лоцирају имовину генерала Слободана Праљка.

Хашки суд тврди да је на обрану генерала Праљка досад потрошено готово три милиона евра које немогу да наплате па од Хрватске и Босне и Херцеговине траже помоћ у лоцирању било какве имовине која би се могла запленити.

Ако би Хаг икада кренуо у расплитање те приче, владе обе земаље суочиле би се са расплитањем једне од најнеобичнијих породичних прича која, како кажу упућени, у себи садржи све елементе драме која се већ 25 година одвија на овим просторима.

Безвремена драма почела је деведесетих, тачније 1991. године, када је Хрватску напустио угледни песник Горан Бабић. Уредник културног недељника Око био је у браку с Каћушом Бабић с којом је имао и двоје деце - сина Николу и ћерку Наташу. Али, брак с Каћушом није потрајао те се она с двоје мале деце одлучила преудати, и то за Бабићевог доброг пријатеља, тада још непознатог Слободана Праљка, писао је у марту ове године Јутрарњи лист.

Деца су снажно заволела свог очуха, о чему довољно говори податак да је син Горана Бабића, Никола, задржао очево презиме, али је додао и Праљково.

Праљак је, до рата живео врло успешним животом. Често се истиче како има диплому с чак три загребачка факултета.

Електротехнику је дипломирао 1970., филозофију и социологију 1971., а следеће године завршио је и Академију за казалиште и филм. Највише се видео у позоришним водама те је најдуже радио као позоришни редатељ, а остаће упамћен и као редитељ телевизијске серије “Блесан и тулипан”, документарног филма “Смрт пса” те играног филма “Повратак Катарине Кожул”.

Тек ће деведесетих постати важно војно лице, касније и главни начелник штаба Хрватског већа одбране (ХВО) те хрватски војни представник у БиХ, оптужен за злочине над муслиманским становништвом и рушење Старог моста у Мостару. 

Бабићева и Праљкова заједничка деца, Никола и Наташа, данас су врло успешни људи о којима се у јавности мало зна.

Новинаре избегавају, а о Праљковој супрузи Каћуши готово да се не зна баш ништа.

Снимљена је тек пред десетак година, када је пратила суђење с галерије Хашког трибунала. Пажњу медија Никола Бабић-Праљак привукао је почетком ове године најавом градње великог хотела у Загребу, на локацији њиховог породичног пословног Центра 2000 на Радничкој цести.

Фирма Октавијан, у власништву обитељи Праљак, ускоро креће у градњу пословне зграде и хотела на девет спратова на загребачкој Радничкој цести, на делу парцеле на којем је већ саграђен њихов пословни комплекс Центар 2000.

Цела би инвестиција требало да кошта између 12,5 и 14 милиона евра.

Праљкова фирма основана је 1998. године, а оснивачи су били Слободан Праљак и његов брат Зоран. Праљак је био директор до 2005., када је сву имовину, па тако и учешћа у компанији, преписао на посинка Николу који од тада води фирму.

Због тога се у више наврата писало како Хаашки суд неће моћи да наплати своје трошкове јер Праљак на своје име нема дословно ни куне вредне имовине.

То што његова породица, а понајвише Никола Бабић-Праљак, “дрмају” пословним царством вредним десетине милиона евра, суду је безначајно јер, како су својевремено упозорили и Праљкови адвокати, син или било који други члан породице не може бити предмет заплене због трошкова суђења Слободану Праљку.

Царство је подигла Праљкова фирма Октавијан д.о.о., која је 2011. остварила приходе од 2,9 милиона евра. Али, то није једина компанија у њиховом власништву, имају их још неколико.

И породична кућа на Краљевцу, простире се на неколико стотина квадратних метара, а и кућа до њихове била је некад у њиховом власништву.

Праљак је имао и стан у Илици 109, који му је доделило Министарство одбране, али њега је, каже његов пријатељ, продао уочи суђења.

Наводно поседују и брод који је генерал сам уредио. Спомињали су се и банковни рачуни у Хрватској и БиХ, али то ће, дође ли до тога, морати утврђивати за то надлежне службе.

Кћи Наташа такође је врло успешна пословна жена и новинарка.

Деведесетих је писала за бројне хрватске медије, а након тога одлучила је срећу потражити у иностранству. Дуго је живела на Исланду те у Прагу где је једна од оснивача Прашког колеџа, престижног британског приватног факултета у Прагу.

Има диплому из међународних односа Универзитета Чарлс у Прагу те магистратуру из политичких наука са Универзитета на Исланду. У браку је с америчким држављанином.

"То је једна врло озбиљна прича, она је остварила угледну каријеру на америчким радијима и широм Европе, радила је за неке од најугледнијих чешких медија, а Прашки колеџ озбиљна је институција која јој доноси много новца", каже Наташин познаник.

Праљак о својој (односно Бабићевој) ћерки Наташи говори и у једној од својих бројних књига (последњи податак је да их је објавио укупно 25).

У тој књизи говори, између осталог и о својој имовини те трошковима које је имао деведесетих.

У истој књизи, говорећи о свом имовинском стању, тврди и како се тих година на Исланд преселила његова поћерка Наташа Бабић те како је имала свадбу коју је он финансирао.

Наташа и Никола не желе да разговарају о свом очуху. Иако су били врло пристојни и сусретљиви, одбили су нашу молбу да разговарамо о Праљку.

Никола је рекао како већ дуже време има “политику” да не разговара са представницима медија. Слично нам је поручила и Наташа Бабић коју смо успели контактирати путем електронске поште.

“Не смем говорити у јавности о суђењу и генералу Праљку. О њему лично, као о свом очуху, могу само рећи да је вредан моје љубави и поштовања”, написала је својевремено Наташа Бабић.

Лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ јуче је у изјавама за више медија похвалио хрватског генерала Праљака који је испијањем отрова током суђења у Хагу одузео себи живот. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Јутарњи лист