То је годишње обележавање почетка заузимања амбасаде на 444 дана које су извели исламски студенти, држећи као таоце више од 50 америчких дипломата што је довело до прекида дипломатских односа између двеју земаља.
Као и сваке године, демонстранти су скандирали слогане попут "Смрт Америци", "Смрт Израелу" и палили америчке заставе. Неки су донели лутке с Трамповим ликом и тукли их штаповима.
Макета природне величине балистичке ракете изложена је испред подручја бившег велепосланства у знак "отпора" САД који је недавно усвојио нове санкције против балистичког програма Ирана и Чувара револуције, елитне иранске војске.
"Ове године анти-иранска Трампова политика мобилисала је више Иранаца", изјавио је Али Шамхани, секретар Врховног већа за националну сигурност.
"Ирански народ сматра злочиначку Америку главним непријатељем и осуђује понижавајуће речи омрзнутог председника САД на рачун великог иранског народа и Чувара револуције", пише у завршном саопштењу са скупа, прочитаном за говорницом.
Иначе, руски председник Владимир Путин је 1. новембра сео у авион и одлетео код иранског ајатолаха Алија Хамнеија, на трилатерални самит Русије, Ирана и Азербејџана. Међутим, многима није било јасно зашто. Званична агенда најавила је разговоре о Сирији, Иранаском нуклеарном споразуму, статусу Каспијског језера, борбу против тероризма. Ипак, никакве посебне акције по овим ставкама нису предузете у Техерану. Путин би тешко прешао толики пут како би слушао комплименте Ајатолаха Хамнеија о свом "снажном и одговорном вођству", пише опозициони руски недељник "Њу тајмс". Наиме, руски председник је наводно незадовољан тиме што Иран одуговлачи завршетак једног од најважнијих пројеката за Кремљ.
О чему се ради?
Како је за овај лист рекао неименовани руски званичник, лидери су се сложили да заврше изградњу пруге од Астаре у Азербејџану до Рашта у Ирану. Ова грана је део северно-јужног транспортног коридора, који је дизајниран да повеже Северну Европу са Југоисточном Азијом (Индија-Персијски залив-Иран-Азербејџан-Русија-даље ка Скандинавији), а у исто време уједине транспортне путеве гвожђа Азербејџана, Ирана и Русије. Споразум о изградњи су првобитно склопиле Русија, Иран и Индија 2000. године, а 2005. се прикључио Азербејџан. У првој фази планирано је да се транспортује шест милиона товара годишње кроз коридор, али је касније повећано на 15 до 20 милиона. Све то из Индије преко Русије у Скандинавију, за само 14 дана. Све је било спремно и договорено, али су онда искрсли проблеми. Како пише руски недељник, када су у Москви чули да је "јужни пројекат" готов, а да се о "северном" ништа не говори, Путин је звао Алијева и питао га у чему је проблем, на шта је одговорио да Баку нема проблема, да посао задржава Иран јер сва средства иду за рат у Сирији. Иницијатива за хитан састанак у Техерану припада управо Алијеву. Пројекат "север-југ" имао је две руте, "северну" кроз Русију и "јужну" кроз Грузију и Турску. Председник Азербејџана Алијев и бивши лидер Грузије Михаил Сакашвили, сложили су се тада око приоритета "јужног пројекта" 2004. године у Тбилисију, а 2007. године почела је изградња пута. "Јужни пројекат" завршен је до 31. октобра 2017. године, дан пред самит. Председници Азербејџана, Турске и Грузије отворили секцију од 846 километара Баку-Тбилиси-Карс, који се већ назива "Кавкаским суецким каналом". Транспортоваће товаре из Кине у Европску унију за 12 до 15 дана, уместо досадашњих 40 до 45. Само Баку ће годишње од тога имати 50 милиона долара. У говору који је уследио након састанка речено је да ће Азербејџан платити 500 милиона долара Ирану за изградњу иранског сектора пруге Астара-Рашт, иако је дужина деонице само неколико десетина километара. - Иницијално, изградњу је требало да финансира сам Иран, али је Путин изгледа убедио Алијева да помогне регионалном савезнику - рекао је дипломатски извор у Бакуу у разговору за "Њу тајмс". Либански премијер је поднео оставку, а прочитајте ОВДЕ кога оптужује за то?Извор: Хина/New Times
