„Иако су васкуларне и болести срца на другом месту ризика од обољевања и врло чест узрок смртности у нашој земљи, јако захтевна специјализација и још више, неопходна пракса, не мотивишу студенте да се определе за кардиохирургију. Посебно се то осећа у по много чему захтевнијој дечјој кардиохирургији“ – тврди начелница Службе за кардиоторакалну хирургију Института за задравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић“. Бавећи се махом урођеним срчаним манама, пратећи пацијенте до пунолетства докторка Стајевић истиче значај тимског рада. Она истиче да јој је жеља да се дечја кардиохирургија органски и природно повеже са адултном, како би пацијент имао одговарајуће праћење, посебно у случајевима потребе за реоперацијом, што би значајно умањило ризике.
„Није било лако направити тим, јер није довољно само положити стручни испит да бисте се осмелили за прву операцију. Мени је требало пуних пет година“ – каже др Стајевић, која с жаљењем констатује да многи студенти на хирургију гледају као на добар лични маркетинг пресликан из серија, несвесни у довољној мери озбиљности изабраног животног позива. На питање колико траје њен радни дан, др Стајевић одговара „Колико треба да траје“, односно колико је потребно да буде сигурна да малим пацијентима неће бити потребна нова интервенција.
Тим Института који предводи често путује и веома се стручно усавршава. Између осталог, усвојио је позитивну праксу неких дечјих болница у којој сваки члан разговара са родитељима и упућује га у прогнозе за лечење болести, то јест срчане мане. Домаћа каридохирургија не ради траснпалнатције срца и мане излазног тракта леве коморе, када се пацијенти упућују у специјализоване установе које су већ рутински савладале овај оперативни поступак, иначе је достигла светске стандарде. O офанзиви у којој је 5000 Срба победило 40000 непријатеља читајте ОВДЕ. Извор: Правда/Helm Cast
