Наиме, њих двојица званично су започели четири гигантска пројекта у оквиру мегаломанског кинеског плана „Пут свиле“ – изградњу рударске базе, моста на Амур реци, економског коридора између две силе и елиминацију долара у међусобним инвестицијама. Ђинпингова иницијатива, која је у одређеним елементима већ почела да се спроводи, има за циљ потискивање америчког утицаја у свету, али и Европи и на Балкану, где као најважнијег савезника, тврде аналитичари, Пекинг и Москва виде Србију.

– На делу је трансформација економске географије Евроазије, која расте као резултат блиске сарадње Русије с Кином. Та идеја представља контраст ономе што је Вашингтон радио од септембра 2001. године. САД су на ратове у Авганистану, Ираку, Сирији и Пакистану потрошиле 5,6 хиљада милијарди долара. Замислите да су тај новац Американци уложили у инфраструктуру, путеве, железницу… Какав би то подстрек био за амерички народ и свет?! Можда би била замислива и мирна сарадња и укључивање Америке у кинеско-руски пројекат – објашњава аналитичар из САД Вилијам Енгдал.

Да је кинеска иницијатива добра и за Пекинг и за Русију, тврди руска аналитичарка Екатарина Поморцева, која наглашава и да су пројекти те две силе и те како важни и за нашу земљу.

– Србија ће имати економску корист од укључења у тај пројекат, али и једну врсту политичке заштите коју јој пружају Кина и Русија. Те две земље на тај начин проширују утицај у региону, што може у блиској будућности значити прекид континуитета доминације САД – уверена је Поморцева, а са њом се слаже и дипломата Зоран Миливојевић.

– Уколико буду расле кинеске и руске инвестиције, то ће смањити простор за америчка улагања, а САД на то неће благонаклоно гледати. Већ сад има неких резерви на Западу. Видели смо реакције и ЕУ и Америке на инвестиције Кине и Русије и јачање њиховог утицаја на Балкану. Пруга Београд-Будимпешта већ је под појачаном западном контролом, а све што ће се убудуће радити, биће под великом лупом. Србија, међутим, нема обавезе да води рачуна о интересима било кога другог, осим о себи – закључује Миливојевић.

Русија је почетком овог месеца објавила да је највећи светски произвођач никла и паладијума „Норилск Ницкел“ и један од најјачих кад је реч о платини и бакру започео операције у бази Бистрински у Забакалском крају. У том пројекту учествује и Кина, а занимљиво је да су пре само четири године резерве бакра и злата у бази Бистрински биле неприступачне све док се Пекинг није укључио у посао. План спроводе „Норилск Ницкел“ и „ЦИС Натурал Ресоурцес Фунд“ у власништву Руса Владимира Потанина, као и кинески „Хигхланд Фонд“.

Још један пример трансформације економске географије у режији Москве и Пекинга јесте изградња моста преко Амур реке (Кинези је зову Хејлунгђанг). Он ће спајати те две земље на далеком североистоку Кине у региону Харбин. Спајаће кинески град Хеихе и руски Благовешенск, а биће повезан и са Трансибирском железницом према Владивостоку. Пројекат спроводи руско-кинеска фирма „Хејлунгђанг мост“.

Кина, Русија и Монголија су у септембру у Владивостоку договориле ближу кооперацију у енергији, минералним резервама, агрокултури и свим другим сферама. Тада је Пекинг најавио да ће направити фонд од 15 милијарди долара за даљу регионалну сарадњу с Русијом, што је у складу са договором из јула о стварању заједничког РМБ инвестиционог фонда од 10 милијарди долара. Из фонда су планирана улагања у индустријски развој региона Хајнана (500 милиона долара), као и инвестирање у некадашњи аеродром Тушино северозападно од Москве (1,5 милијарди долара). Такође, Кина је добила дозволу од Русије да услуге поравнања РМБ фонда спроводи преко кинеске ИЦБЦ банке.

То конкретно значи да су те две државе у потпуности заобишле доларске ризике у међусобним економским инвестицијама. Поред тога, на самиту земаља БРИКС (Кина, Русија, Бразил, Индија и Јужноафричка Република) договорили су се да се међусобна директна улагања обрачунавају у националним валутама и на тај начин су у потпуности заобишли америчку валуту.

Трамп је данашњим потезом запечатио односе САД и Кине, а више о томе прочитајте ОВДЕ.

Извор: Српски Телеграф