Занимљиво је да је он први командант ВКС који нема искуства са авијацијом, први пут у историји руске, чак и совјетске војске, један „пешадинац“ је постављен на чело ваздухопловства. Под његовом командом су сада не само ваздухопловне снаге земље, већ и ПВО, космичка и противракетне одбрана Русије.
Педесетједногодишњи Суровикин је од марта ове године био на челу руских трупа у Сирији, а за то време сиријска војска је уз подршку руских снага успела да спроведе низ стратешких операција, стави под контролу већи део територије земље, главне транспортне комуникације, нафтна поља, итд.
Руски медији подсећају да су управо под командом Суровикина руске трупе у Сирији, у сарадњи са сиријским оружаним снагама, постигле максималан успех у борби против међународног тероризма, готово у потпуности уништавајући њихово упориште у тој арапској републици.
Указ о именовању генерала Суровикина на место команданта ВКС Русије није објављен на званичном сајту Кремља, али је ту вест пласирала „Красна звезда“, која тврди да је указ потписан 22. новембра. С обзиром на то да је реч о гласилу Министарства одбране Русије нико не сумња у веродостојност информације.
„Онај ко пажљиво прати процес модернизације Оружаних снага Руске Федерације, требало би да се сећа каква је бука настала када су се почетком деведесетих година прошлог века објединили Ратно ваздухопловство и ПВО. Тада су постојале тензије међу највишим војним званичницима и официрима. И та ситуација се поновила 2015. године, када је настао нови род војске — Ваздушно-космичке снаге, које су објединиле Војно-ваздухопловне снага и снаге Ваздушно-космичке одбране. Након те реформе, војни руководиоци су такође започели борбу за лидерство. Све то није потребно Кремљу, Министарству одбране и Генералштабу. Било је одлучено да се с тим заврши и да се за команданта именује човек ’са стране‘, а за његове заменике представници ’авијације‘ и ’космонаута‘, иначе велики професионалци“, каже за Виктор Баранец, војни коментатор дневника „Комсомољскаја правда“.
Генерал Суровикин иза себе има огромно искуство. Ратовао је у Авганистану и Чеченији. Три пута је рањаван. Командовао је водом, четом, батаљоном, пуком, дивизијом, армијом. Био је начелник штаба, командант војног округа и начелник Главне оперативне управе Генералштаба.
Док је био командант Источног војног округа активно се бавио стварањем војне инфраструктуре на Курилским острвима и на Арктику.
У војним круговима Суровикина описују као човека „тешког карактера“ и принципијелног команданта, који без оклевања брани своју тачку гледишта. Верује се да је такав његов карактер формиран током службе у Авганистану и Чеченији.
Војни експерти га називају „челичном песницом“ руске армије и „великим командантом“. Аналитичари су сигурни да му руковођење новим родом војске неће представљати проблем, с обзиром на његове организаторске способности и богато искуство које има, укључујући и оно сиријско.
„Суровикина су и послали у Сирију са циљем да стекне искуство у руковођењу ВКС и показао се веома добрим у томе. Он има челични карактер и велике организаторске способности, у стању је да оствари све циљеве, а управо таква ’челична песница‘ је и потребна ВКС за решавање задатака који се пред њих стављају. Он има тежак карактер, официри га различито оцењују, али већина говори да је он командант ’са великим К‘. Наравно, велику улогу у постављању Суровикина на чело ВКС су имали и детаљи из његове биографије и одлуке које је доносио у екстремним ситуацијама. Познато је, на пример, да је он 1989. године, за време војних вежби, утрчао у запаљено борбено возило и одвезао га даље од групе војника која се ту налазила. Да он то није урадио, возило би експлодирало, а сви војници би страдали. Тешке одлуке Суровикин је доносио и током нереда и сукоба у Москви 1991. године“, наводи Баранец.
Суровикин је командовао колоном борбених возила, коју су блокирали протестанти током покушаја државног удара против перестројке Михаила Горбачова, тзв. Августовског пуча у Москви 1991. године. Током сукоба демонстраната и безбедносних снага три особе су погинуле, а једно оклопно возило је запаљено. Ниједан војник није страдао, али је Суровикин после тога био ухапшен. Московско тужилаштво је у децембру исте године обуставило кривични поступак против њега и других војника „због недостатка доказа о кривичном делу“. У документима истраге је писало да су „припадници батаљона у тешкој ситуацији показали истрајност и храброст и да нису дозволили одузимање оружја и муниције, војне опреме“, а такође се додаје и да су „својом реакцијом спречили нове могуће жртве међу војском и цивилима“. Према сећањима учесника догађаја, наредбу за ослобађање капетана Суровикина лично је дао нови председник Руске Федерације Борис Јељцин.
Суровикин ће на месту команданта ВКС Русије заменити генерал-пуковника Виктора Бондарјова, који прелази на нову дужност — у Савет Федерације. Раније је саопштено да се Бондарјов може наћи на челу Комитета Горњег дома за одбрану и безбедност.
Војни експерти истичу да је Суровикин добија „изузетно наслеђе“. У последњих пет година дошло је до драстичног јачања борбене моћи ВКС, интензивирана је борбена обука, добијено је на стотине нових борбених авиона и хеликоптера, а огромно искуство је стечено и током антитерористичке операције у Сирији.
Колико терористичких циљева су Руси уништили у Сирији за недељу дана погледајте ОВДЕ.
Извор: rs.sputniknews.com
