Тада су планирани нови председнички избори у Сирији, пише Њујоркер.
Амерички магазин је ово објавио позивајући се на неименоване америчке и европске званичнике, уз опаску да је таква одлука у супротности са више пута изреченим ставовима САД да Асад мора да оде с власти у оквиру мировног процеса.
Магазин подсећа на посету земљама Блиског истока америчког државног секретара Рекса Тилерсона у октобру, када је рекао да САД "желе целу, уједињену Сирију, без Башара ел Асада у власти".
Новинарима који су га пратили на том путовању, Тилерсон је тада рекао да се "владавина Асадове породице ближи крају", а да је "једино питање како то спровести у дело".
Њујоркер наводи да америчка одлука о Асаду осликава лимитиране опције администрације, војну реалност на терену и успех који су по питању опстанка Асада на власти постигле руске и иранске снаге уз помоћ Хезболаха.
У коментару Њујоркер указује да је у понедељак руски председник Владимир Путин, приликом изненадне посете Сирији, прогласио победу против Исламске државе, али и побуњеничких снага, које подржавају САД.
Одлуку Русије 2015. године да пружи подршку из ваздуха Асадовим снагама многи сматрају кључном прекретницом за останак на власти сиријског председника, наводи магазин.
Подсећа се и да је и Вашингтон интервенисао у Сирији, примарно због борбе против Исламске државе, као и да су од 2014. САД потрошиле више од 14 милијарди долара (што је више од 13 милиона дневно) на ваздухопловну кампању против "калифата".
Поред тога, у Сирију је послато 2.000 америчких војника и војног особља, који су за задатак имали да обучавају Сиријске демократске снаге (СДФ), који су се борили и против Исламске државе и Асада.
Ипак, у последњих пар месеци, чињенице на терену су довеле до тога да америчка администрација прихвати да ће Асад, чија је породица владала Сиријом скоро пола века, можда остати на власти још четири године, указује "Њујоркер".
Сирија сада контролише већну територије, укључујући градове као што су Дамаск, Хама, Хомс, Латакија и Алепо - некадашњи "драгуљ опозиције".
Од октобра и евидентног слома Исламске државе, која је некада контролисала трећину Сирије, пажња сукоба је са међународног рата почела да опада на грађански и како га окончати.
Путинова најава повлачења војске и америчко дизање руку од рушења Асада само је то потврдило, пише магазин и констатује да Асад и овде "поново побеђује".
Наиме, његов савез са Русима, Ираном и Хезболахом био је хомоген, за разлику од опозиције коју су финасирале САД - она се распала, поделила на фракције, а неки су чак шуровали и са Исламском државом.
У пуних седам година, још од Арапског пролећа, из редова опозиције није испливао ниједан ефикасни лидер који би био права алтернатива Асаду. Управо због тога су захтеви опозиције и побуњеника за свргавањем Асада крајње неозбиљни, јер ни сами не знају шта би после.
Дипломатски гледано, Вашингтон је маргинализовала "моцна тројка" - Русија, Иран и Турска, која сада доминира мировним процесом.
Напори Уједињених нација, овековечени мировним преговорима у Женеви, за сада нису дали претерано добре резултате. Једноставно, истиснути су из игре, јер "тројка са истока" на челу са Русијом води паралелне мировне преговре у Астани. Путин је, одмах након ненајављене посете сиријској Латакији, продужио до Анкаре где је са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом разговарао о даљим плановима за Сирију.
По преузимању председничке дужности у јануару, мислило се да ће Трамп, имајући у виду његове позитивне сигнале ка Русији и Путину, "помиловати" Асада, али је у априлу наредио своју прву војну акцију, а на мети се нашла управо Асадова Сирија.
Трамп је као повод за ракетирање сиријске ваздухопловне базе из које је наводно Асад наредио хемијски напад Кан Шејкун, град под контролом сиријских побуњеника.
Магазин наводи да је то био тренутак када је Трамп напао Асада, и када су сви на Западу очекивали коначни ударац Америке на сиријског председника.
Међутим, војни и политички разлози превагнули су тас на другу страну, и Трамп је проценио да је боље не отварати нове фронтове са Ираном и Русијом, пише лист.
Како се наводи, зато је његова администрација одлучила да промени тактику и Асада са власти испрати демократски, на изборима 2021. године. С обзиром да се 2020. одржавају амерички избори за председника, Асад би и даље могао да буде на власти по одласку Трампа са те функције, закључује магазин.
Прочитајте ОВДЕ све о експлозији продаје оружја у свету? Запањиће вас износ.
Извор: Танјуг
