Јерусалим, који једнако уздижу хришћани, јевреји и муслимани, дом је трећег најсветијег храма Ислама, џамије Ал-Акса, као и јудејског Западног зида. Оба здања су управо у источном делу града, који је већ деценијама епицентар сукоба Израелаца и Палестинаца.
Међу онима које је Трампова одлука највише погодила је и турски председник Реџеп Тајип Ердоган. Након хитног састанка Организације исламске сарадње који је организовао прошле недеље, огласило се више од 50 муслиманских земаља звничним саопштењем. Иако су међу њима многе државе које су блиски савезници Сједињених Америчких Држава, потез Трампа је оцењен као повлачење Вашингтона са позиције "спонзора мира" у региону. Ипак, аналитичари су указали да се најближи савезници САД, попут Саудијске Арабије, нису показали велико интересовање за статус Светог града. Чини се да је Ердоган, који по мишљењу многих аналитичара себе види као предводника муслиманског света, одлучио да појача притисак. Како је јуче рекао, Турска ће отворити амбасаду у источном Јерусалиму, о чему више можете да прочитате ОВДЕ. Ипак, нејасно је како то планира да изведе, с обзиром да Израел контролише цео Јерусалим, а град назива својом престоницом. Стране амбасаде у Израелу, укључујући и Турску, налазе се у Тел Авиву, због нерешеног статуса Светог града. Његова одлука свакако одговара Палестинцима, који желе да источни Јерусалим буде главни град њихове будуће државе којој теже, а над којом је Израел преузео контролу још 1967. године.
Реакција УН
Реакција је данас требало да стигне и из Уједињених нација, где је Савет безбедности Уједињених нација гласао о нацрту резолуције, којом би се инсистирало да одлуке о статусу Јерусалима немају правни ефекат и да морају да буду поништене. Резолуцију је израдио Египат и написана је на једној страни која је у суботу прослеђена на адресе свих 15 чланица Савета безбедности, али се не помињу ни САД ни Доналд Трамп. У нацрту резолуције се "потврђује да све одлуке и акције, чија је намера да измене карактер, статус или демографски састав светог града Јерусалима, немају правни ефекат, ништавне су и неважеће и морају да се пониште у складу са релеватним резолуцијама Савета безбедности". Такође, све земље се позивају да се уздрже од формирања дипломатских мисија у Јерусалиму, што је у складу са резолуцијом 478 Савета безбедости. Ипак, иако је нацрт имао ширу подршку земаља чланица, Сједињене Америчке Државе блокирале су резолуцију у Савету безбедности УН. Документ је подржало 14 земаља, а САД су, као стална чланица Савета безбедности, искористиле право вета. Сједињене Америчке Државе више неће поновити грешке из 2016. године када су се уздржале приликом разматрања нацрта резолуције о илегалним израелским насељима у Савету безбедности УН, изјавила је стални представник САД у УН Ники Хејли пре гласања о документу који се односи на статус Јерусалима и подсетила да је резолуција 2334 о активностима насеља разматрана пре годину дана, када је амерички председник био демократа Барак Обама. - Када бисмо имали прилику да поново гласамо о резолуцији 2334, са сигурношћу могу да кажем да би Сједињене Америчке Државе гласале против ње. Искористили бисмо право вета, истакла је америчка амбасадорка.Путин у Египту
Управо у Египат, земљу која је предложила резолуцију Савету безбедности УН, отпутовао је прошле недеље председник Русије, Владимир Путин. Руски лидер рекао је да ће Трампов потез изазвати дестабилизацију Блиског истока, са чиме су се сагласили и лидери најјачих муслиманских земаља у нестабилном региону. Иако детаљи састанка са египатским председником Ел Сисијем нису објављени, двојица лидера разговарала су о јачању војне сарадње, док је Путин најавио да би руски туристи ускоро могли да се врате у Египат, пренео је Њујорк тајмс. Директни летови отказани су 2015. година, након терористичког напада ИД-а на путнички авион из Русије, када је убијено око 250 путника.Извор: Блиц, Гардијан, rs.sputniknews.com
