Осим тога, Дачић је коментаре хрватских званичника поводом последње пресуде Хашког трибунала назвао “невероватно лицемерним”. Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић негирала је нешто раније да је Хрватска учествовала у удруженом злочиначком подухвату, тврдећи да је та земља четири године учествовала у одбрани БиХ, као и да је хрватски народ у тој земљи био "прва жртва великосрпске агресије", пренела је Хина. Шта је још, притом, успела да каже Китаровићка, прочитајте ОВДЕ. - О каквој такозваној "великосрпској агресији" говори хрватска председница - наводи Дачић - кад су још деведесетих година у Савету безбедности расправљали о том питању. Дачић истиче да се у писму тадашњег генералног секретара УН-а Бутроса Галија Савету безбедности од 1. фебруара 1994. године каже: "Према подацима које су потврдили чланови УНПРОФОР-а елементи (снаге и опрема) следећих јединица хрватске војске се заиста налазе у централној и јужној БиХ: Прва гардијска бригада, Друга гардијска бригада, Пета гардијска бригада, Седма гардијска бригада, 114. бригада, 116. бригада и снаге специјалне војне полиције. Материјал обухвата тешку артиљерију и вишецевне минобацаче". Шеф српске дипломатије такође наводи да је, после 3333. седнице Савета безбедности УН одржане 3. фебруара 1994. године, саопштено: "Савет безбедности је дубоко забринут због чињенице да је Република Хрватска елементе Хрватске војске распоредила, заједно са тешком војном опремом, у централним и јужним деловима БИХ". Дачић наводи и да је Савет безбедности снажно осудио Републику Хрватску због овог "озбиљног и непријатељског акта против једне државе чланице УН", као и да "захтева да Република Хрватска сместа повуче све елементе Хрватске војске, заједно са војном опремом, и да у потпуности поштује територијални интегритет БИХ". - Као што Хрватска често поручује Србији, потребно је да се Хрватска суочи са прошлошћу, а понајмање јој треба да напада Србију поводом њихових сукоба са Бошњацима. Осим ако јој Срби нису криви за све. Што је у искривљеном уму могуће, закључио је Дачић. Извор: Танјуг
Ишћенко: За преостале Украјинце је најбоље да Украјина што пре престане да постоји као држава
Украјини ће најлакше бити 2025. године. Раније је мало тога зависило од ње, а сада ни њена...